Сниматељ и редитељ Божидар Бота Николић један је од добитника једног од најпрестижнијих признања – Награде за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији, коју додељује Удружење филмских уметника Србије.
Као сниматељ и директор фотографије потписао је култна остварења као што су „Пад Италије“ Лордана Зафрановића, „Паклени оток“ Владимира Тадеја, „Последњи подвиг диверзанта Облака“ Ватрослава Мимице, „Пази шта радиш“ Милана Јелића, „Снови, живот, смрт Филипа Филиповића“, „Живети као сав нормалан свет“ и „Дечко који обећава“ Милоша Мише Радивојевића, „Живот је леп“ Боре Драшковића“, „Глуви барут“ Бахрудина Бате Ченгића, „За сада без доброг наслова“ Срђана Карановића… А посебно место у његовој каријери посебно заузима сарадња са Душаном Ковачевићем (“Ко то тамо пева”, „Маратонци трче почасни круг“, а заједно са Слободаном Шијаном и „Професионалац“, „Балкански шпијун“). Режирао је и „Три карте за Холивуд“, један од најгледанијих филмова на овом простору, „У име оца и сина“, „Балканску браћу“…
Божидар Николић ће у овдашњим антологијама остати упамћен и по томе што је славни Бред Пит једну од првих улога у каријери одиграо у његовом филму „Тамна страна Сунца“ (The dark side of the sun). Филм је снимљен 1988, као америчка копродукција са СФРЈ и Канадом, сценарио су по причи Николе Јовановића написали Ендру Хортон и Жељко Мијановић, а у глумачкој подели су били и Шерил Полак, Гај Бојд, Милена Дравић, Соња Савић, Столе Аранђеловић… Бред Пит у филму глуми сина Милене Дравић.
– Ја сам открио Бреда Пита. Био сам у „Метро Голдвин Мајеру“, и од четири стотине глумаца који су били на кастингу за овај филм, изабрао сам њега. У најужем избору била су тројица глумаца, и тада нисам имао дилему да ли ћу му дати улогу. Када сам му саопштио да је изабран, Пит је отрчао до травњака и почео да скаче од среће и прави колутове. Почетком деведесетих, када је Црвена звезда харала Европом, дошао је у Београд да ме посети. Одвео сам га на утакмицу, не сећам се тачно с ким је Звезда играла. Био одушевљен када је на “Маракани” видео 100.000 људи и гласно је навијао за Звезду – присећао се познати редитељ у интервјуу за “Прес”.
– Због избијања рата у тадашњој Југославији, „Тамна страна Сунца“, нажалост, овде никада није приказана, а америчку премијеру је доживела тек 1997. Мени су, заправо, Американци украли тај филм, јер сам ја његов сувласник, а никада ми нису дали ни динара. Али данас могу да кажем да у каријери не жалим готово ни за чим.
– Бред ми је рекао да му је улога у мом филму променила живот, а да је ред да се он мени сада одужи и помогне ми. Имам идеју да снимим мјузикл „Снежана и седам патуљака“. Објаснио сам му да ме за ту причу вежу посебне успомене. Играо сам као дете патуљка у оперети „Снежана и седам патуљака“. Отпевао сам му песму патуљака. Међутим, компанија „Дизни“ је снимила филм и није било смисла да се такмичимо с њима. Бред је тражио да радимо нешто друго. Сигуран сам да бисмо снимили добар филм. Убедићу га да то треба да снимимо. За наше прилике то је огроман новац, а њему три милиона није велики новац.
intermagazin.rs
