Сунцокрет су у Мексику гајили, наводно, чак 3.000 година пре наше ере. За Маје је овај цвет био симбол светлости и плодности. Пили су од њега направљене чајеве и јели зрневље, листове па чак и петељке.
Грчка митологија даје занимљиво објашњење о пореклу ове биљке. Нимфа Клитија је била заљубљена у Бога Сунца Хелија. Била му је љубавница све док је није заменио ћерком вавилонског краља Орхама, Леукотејом. Љубоморна Клитија открила је ову тајну Орхаму, који је од беса, кћер живу закопао. Неутешни Бог Сунца никада јој није опростио. Клитија је данима, узалудно, пратила кретање Хелија тј. Сунца по хоризонту и на крају се трансформисала у сунцокрет.
Прочитајте и: Колико се носи црнина у жалости: Ево шта црква каже о томе
Овај дивни цвет у Европу је стигао половином 16. века. На нашим просторима углавном га виђамо у жутој боји, али јавља се и у варијантама црвене, браон и тамно-љубичасте. Његова најзанимљивија карактеристика је хелиотропизам – ротирање ка Сунцу и праћење његове путање. Будући у „посебном односу са Сунцем“ наши стари су рано почели да му приписују изванредне моћи и да га користе за врачање.

Веровало се да овај цвет има снажну моћ да потпири љубавни жар. Ако девојка жели да придобије свог изабраника треба да устане пре сванућа и нага убере сунцокрет. Цвет треба да пробуши вретеном и кроз њега погледа жељеног младића. Овај ритуал има дејство само ако се обавља на празник Светога Илије.
Прочитајте и: Урокљиве очи: Народна веровања о уроцима и како се борити против њих
За мушку популацију постоји слична љубавна враџбина. На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља младић треба да убере сунцокрет из баште девојке која му се допада. Мора да га пробуши вретеном, премаже медом и маслом и носи га на пупку три дана. Након тога и он мора да погледа жељену девојку кроз рупицу избушену вретеном и жеља ће му бити услишена.

Прочитајте и: Изрека настала из народног веровања: Kо је та свадљива наџак баба?
И наши преци су знали за бројне лековите моћи сунцокрета, али су веровали да само специфично „припремљен“ цвет има моћ да лечи. По старом рецепту домаћин куће треба да обави следећи ритуал на празник Преображења. При изласку Сунца, мора пушком да погоди цвет сунцокрета. Семе које се том приликом распрсне има необјашњиве лековите моћи, знатно снажније од „обичног“ сунцокрета.
Слично томе, у нишком крају добром пшеницом сматрали су само ону која се сипа кроз пробушени сунцокрет, а тек онда оставља у житници.
Народна медицина овој биљци придаје велики значај у лечењу реуме, артритиса, нервног система, поремећаја циркулације и малигних болести.
Извор: Опанак