Славна глумица Мира Бањац ретко скида осмех са лица, а мало ко зна да је живот није мазио. Увек је корачала уздигнуте главе, чак и када се чинило да решења за лошу ситуацију нема, те да тешка времена неће брзо престати.
Мира припада првој генерацији глумаца која је завршила Позоришну школу у Новом Саду 1950. године. За време Другог светског рата била је годину дана у Првој пролетерској бригади.
Још у детињству одрастала је у току страшног рата и ужаса.
– Ја, у ствари, уопште и нисам била дете. Била сам, ето, неко биће. Одрасла сам у току страшног рата и ужаса. Друго, живела сам код бабе. Мој отац је био Американац. Довели су га овде кад је имао двадесет и неку годину. Није ни знао српски, оженили су га мојом мајком која је била лепа девојка – рекла је у једном интервју Мира Бањац, а онда наставила да су њени родитељи живели свега четири године заједно.
Желео је да и оне дођу. Обећање је испунио, али се десило нешто што ће дуго памтити.
– Моји ујаци нису дали. И тако, ми не одосмо. Онда је мајка отишла у Београд, где се запослила. Примаче се рат, затворише се границе између Србије и Хрватске, она оста у Београду, ја у Ердевику, где сам и рођена, код бабе и тетке по оцу, која је такође дошла из Америке и слабо говорила српски. Те две жене су се страховито свађале, а ја сам живела у томе и у чежњи за мајком. Због њих две, баке и тетке, никада нисам научила енглески – испричала је Мира Бањац.
Kада је дипломирала, одмах се удала и то за своју прву велику љубав, Андреју Јовановића. Упознали су се на студијама глуме у Новом Саду. Мира је већ у 24. постала мајка, родила је сина Бранислава Брану.
– Све се брзо дешавало. А онда сам се од мужа развела кад је Брани било пет година. Док је био мали, имала сам срећу да ми је мајка пружала велику подршку, а и с бившим мужем била сам у добрим односима све до његове смрти. У животу добијамо само оно што дајемо – рекла је раније Мира и нагласила за “Стори”.
Мира Бањац је у једном кризном моменту размишљала да себи одузме живот. Није имала пара, а дуговала је доста новца.
– Јаукала сам београдским улицама, била сам на ивици да се убијем. Морала сам да позајмљујем новац. Прво сам наишла на зеленаше, који су узимали по три пута више и то је био рашомон. Једног дана сам отишла у хотел ‘Метропол’, наручила кафу, села да напишем писмо и хтела да се бацим доле”, рекла је Мира Бањац.
Један позив све је променио, а накоон тога је поручила да више никада ни динар не би позајмила.
– У једном тренутку позвао ме је Стипе Делић. Kаже хоће да радим велику главну улогу. Била је то чувена Марија, из логора, због које су ме шишали до главе. Уговор је био милионски. Потпишем и вратим све дугове. То је био мој мрак, али и процишцење. Пола динара више у животу нисам позајмила! Да умирем – не бих – рекла је Мира Бањац у једном интервјуу.
Еспресо
