Петак након Васкрса назива се трапави петак, сходно томе што се цела недеља назива трапавом због тога што се током ње не пости. Овај петак назива се у нашем народу још и бели, благи или светли петак, а на ширем подручју Србије и у Босни раширенији је назив источни петак. Назив му је настао од речи источник, што значи: извор. Наиме, током овог дана обичај налаже да се рано зором одлази на изворе и кладенце, где се обредно, ради здравља, умива лице. Обичај је да се зором излази на најближи извор или водицу, где се умива, пије вода, бере цвеће, весели и враћа се кући тек увече.
Ова окупљања су прерастала у светковину која се, уз обед, ту проводила целог дана. Међу описима светковања источног петка нарочито је упечатљив опис Бркаилије Касабалије, објављен у листу „Караић“ 1903. године, где се каже да је почетком овог века православна чељад из Сарајева овога дана одлазила на исток, на Бенбашу, и умивала се на извору Пјенковац, верујући да је то добро ради здравља, јер је тога дана и Богородица измивала Христу ране. Након умивања се одлазило на Борак, осојну страну подно Требевића; где се ручавало и остајало у дружењу и ведром расположењу цели дан.
На овај дан се у селима око Ниша и Пирота боје јаја као и за Васкрс, само што су намењена упокојенима, јер се тада спремају за Побусани понедељак.
Данашњи празник, као славу, прослављале су понегде механџије. У Поповом пољу жене на тај дан не раде теже послове. Понегде се овај праник прославља и као сеоска слава, када је обичај да се коље јагње.
Источни петак је посвећен прослављању Пресвете Богородице која се на тај дан у богослужењу назива Живоносни источник. Успостављање овог празника десило се у храму поред једног извора недалеко од Цариграда, који се звао “Живоносни источник”. Тај храм је подигао цар Лав Велики (V век) који је баш на том извору излечио једног слепог човека. Од тада овај извор постао је вековно место излечења сваке болести. На икони празника се слика Мајка Божија са Богомладенцем, изнад извора, којем прилазе слепи, богаљи, цареви и свештеници. Код Грка, од 16. века и код Руса, извори (источник) при манастирима или близу њих, посвећивани су овом празнику.
Свети Серафим Саровски се често молио пред овом Богородичном иконом. Сваке године Руски Патријарх на Источни петак служи у Сергијевом Посаду крај Москве, после Литургије и молебана Богородици, обави мало освећење воде.
Ово није једини петак у току године који се посебно обележава. Познато је зашто Срби посте сваки петак као и због чега је баш ово специфичан дан у недељи. Поред трапавог одн. источног петка ту су још и: Бибљи петак,Водени петак, Луди петак, Светли петак, Русни петак или Распети или Распорити петак, Биљни петак…
