Цепање кошуље оцу при рођењу детета, обичај је са дугом традицијом
Постоји више веровања зашто се то ради, а ово се нека од њих.
Сматра се да овај обичај датира далеко у прошлости, када се деца нису рађала у породилиштима, већ у кућама или где би се жена затекла у томе тренутку, пошто је стил живота био доста другацији него данас, па се порођај могао десити у шуми, на њиви или пољу. Дете је, после рођења, требало увити у неко платно због хладноће и да се тако још нејако заштити, па се због тога цепао комад одећа, по могућности мушке.

Ако би се дете родило у кући узимала се кошуља из куће, међутим, ако би се то десило на улици онда се заустављао први мушкарац који би се ту задесио, те би се од њега узимала кошуља.
Постоји веровање да цепање треба да раде само мушкарци мушкарцима и да на тај начин један другом доносе срећу, јер ће тај који је постао отац донети и другим мушкарцима који нису да ускоро постану.
Сматра се да онај који задржи комад поцепане тканине, добиће исти пол детета као и отац коме је кошуља поцепана, док се негде сматрало да ће добити дете супротног пола.