Околина Трговишта изузетно је богата црквама и манастирима, од којих поједини датирају из средњег века које походе бројни ходошасници и туристи.
Црквица посвећена рођењу Пресвете Богородице подигнута у 14. веку на Вражјем камену код Трговишта, права је туристичка атракција на крајњем југу Србије.
Вражји камен подсећа на познату Ђавољу варош код Kуршумлије, а чине га камене купе, њих десетак, које су високе и педесетак метара. Према једном предању, ђаволи су хтели да преокрену ток Пчиње која течеу подножју, према Бугарској и зато су код села Шајинце покушали да споје њене обале. Довлачили су са пчињских брда читаве стене, али ћудљивију реку нису могли да победе. Најзад су отишли у Kончуљску клисуру, према Kосовском Поморављу. Тамо су међу камењем нашли правог горостаса. Упртили су га на леђа и вратили се натраг. Но, камен је био веома тежак и на путу су често одмарали. Kад су стигли близу Трговишта, запевали су први петлови.
Ђаволи су онда бацили камен поред једне воденице и нестали. И тако тог јутра поред реке освану Вражји камен. Цркву Пресвете Богородице је у 14. веку подигао српски властелин Дејан Марковић уз благослов Цара Душана, чијом је сестром Теодором Дејан био ожењен. Богородичина црква се данас налази под заштитом, као споменик културе од великог значаја
Иако гледано из подножја, успон до цркве уз стену изгледа готово немогућ, уском козјом стазицом се стиже до ње, без умора и са лакоћом. А горе на врху стене, малена црквица и поглед на долину Пчиње, која са те висине изгледа плава као мореЧитава околина Трговишта изузетно је богата црквама и манастирима, од којих поједини датирају из средњег века.
Према једном другом предању, народ је зидао цркву крај Пчиње и што би саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену. У народу горње Пчиње живо је веровање да Богородица у цркви лечи неплодност код жена. Kруже приче да жене које не могу да имају пород долазе и када нема никог у цркви настружу мало праха фресака и то пију, верујући да ће потом добити пород. Мештани долазе у ову богомољу, али се ретко венчавају и крсте децу у њој.
И о овом обичају постоји предање. Једном су се заволели момак и девојка, он је био јединац и из најбоље куће, а она најлепша у Пчињи, али се њихове породице нису слагале и нису хтеле да чују за брак. На крају су родитељи пристали на брак, венчање је обављено у Богородичној цркви на великој стени. Kад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићене коње. Његов коњ се због вике и свирања уплашио, пошао назад и пао низ литицу у провалију. Чим је то видела млада потрчала је према ивици стене, скочила и пала преко мртвог младожење.
За општину Трговиште, која је једна од најнеразвијенијих у Србији, Вражји камен је од изузетног значаја, представља место које походе бројни ходошасници и туристи.
Курир
