ПОЉУБИО ЈЕ МАЈКУ И КРЕНУО НА СТРЕЉАЊЕ Свирепа смрт Саве Шумановића: Усташе су га убиле и бациле у заједничку гробницу

0
17989
Фото: Аутор: Непознат - Сопствено дело, Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=80562143

У ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље у Сремској Митровици, заједно са још 150 грађана Шида, усташе су убиле чувеног српског сликара Саву Шумановића.

Сава Шумановић рођен је 22. јануара 1896. године у Винковцима. Од четврте године је живео у Шиду.

Још као млади дечак показује интересовање за уметност, па упоредо са похађањем Реалне гимназије у Земуну креће и на приватне часове код Исидора Јунга, који га уводи у импресионистичко сликарство и показује му радове Сезана и Ван Гога.

Савин отац је имао амбиције да његов син постане адвокат, међутим, Сава 1918. године завршава Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, а само две године касније одлази у Париз где је учио код кубисте Андреа Лота и дружио се са Растком Петровићем, Модиљанијем, Максом Жакобом и другим уметницима.

Pročitajte i  Старински рецепт за питу бундевару са домаћим корама: Савршен укус који асоцира на детињство

Током свог другог боравка у Паризу, насликао је “Доручак на трави” (1927) који је наишао на одличне критике, а нешто касније исте године за седам дана и ноћи завшрио је “Пијану лађу”, монументално ремек-дело инспирисано истоименом Рембоовм песмом и Жерикоовом сликом “Сплав Медуза”.

Позитивне и негативне критике Савиног стваралаштава условиле су да његово ментално здравље веома ослаби. Након повратка из Париза у Шид 1928. године, Сава доживљава нервни слом.

У марту 1930. заувек је напустио Париз због неспоразума са жиријем и поновног погоршања здравља и враћа се у Београд где се следеће две године лечио. Две године касније дефинитивно се вратио у Шид. Живео је повучено, али је интензивно сликао, махом пејзаже и актове. Радио је на циклусима купачица и берачица грожђа.

Pročitajte i  Најбољи рецепт за пасуљ пребранац: Траје и по неколико дана, а укус неодољив

У свом стваралаштву прошао је кроз различите фазе, од кубизма, преко класицизма и колоризма да би у последњој деценији развио особен стил који одликују светле боје и лирска атмосфера. Лично је свој стил називао “како знам и умем”. Последња самостална изложба у Београду, 1939, имала је одличне критике, посету и откуп, што му је донело велики успех и углед једног од најзначајнијих сликара српског сликарства.

Његов живот завршио се врло трагично…

За време Другог светског рата, Шид је ушао у састав Независне Државе Хрватске, ћирилица је била забрањено писмо па је Шумановић, из протеста, уместо потписа стављао само годину настанка.

Pročitajte i  Зимница без конзерванса: Ситне паприке у теглама са шаргарепом и першуном

Тог 28. августа њега су, са још 150 Срба из Шида, ухапсиле усташе. Кад су дошли по њега, “замолио је да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао заувек, не знајући за шта га терете”, каже историчар уметности Гордана Крстић-Фај. Сви су одведени у Сремску Митровицу где су мучени и стрељани два дана касније.

У том тренутку на његовом штафелају сушила се слика “Берачице”.

Највећи број његових дела, преко 400, чува се у Галерији слика “Сава Шумановић” у Шиду, док се у Галерији Матице Српске налази око 50 радова.
Opanak/Blic

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име