ПОЉУБИО ЈЕ МАЈКУ И КРЕНУО НА СТРЕЉАЊЕ Свирепа смрт Саве Шумановића: Усташе су га убиле и бациле у заједничку гробницу

0
18712
Фото: Аутор: Непознат - Сопствено дело, Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=80562143

У ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље у Сремској Митровици, заједно са још 150 грађана Шида, усташе су убиле чувеног српског сликара Саву Шумановића.

Сава Шумановић рођен је 22. јануара 1896. године у Винковцима. Од четврте године је живео у Шиду.

Још као млади дечак показује интересовање за уметност, па упоредо са похађањем Реалне гимназије у Земуну креће и на приватне часове код Исидора Јунга, који га уводи у импресионистичко сликарство и показује му радове Сезана и Ван Гога.

Савин отац је имао амбиције да његов син постане адвокат, међутим, Сава 1918. године завршава Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, а само две године касније одлази у Париз где је учио код кубисте Андреа Лота и дружио се са Растком Петровићем, Модиљанијем, Максом Жакобом и другим уметницима.

Pročitajte i  Шта треба урадити са новчићем из чеснице: Стари обичаји које су наши преци поштовали за срећу и благостање читаве породице

Током свог другог боравка у Паризу, насликао је “Доручак на трави” (1927) који је наишао на одличне критике, а нешто касније исте године за седам дана и ноћи завшрио је “Пијану лађу”, монументално ремек-дело инспирисано истоименом Рембоовм песмом и Жерикоовом сликом “Сплав Медуза”.

Позитивне и негативне критике Савиног стваралаштава условиле су да његово ментално здравље веома ослаби. Након повратка из Париза у Шид 1928. године, Сава доживљава нервни слом.

У марту 1930. заувек је напустио Париз због неспоразума са жиријем и поновног погоршања здравља и враћа се у Београд где се следеће две године лечио. Две године касније дефинитивно се вратио у Шид. Живео је повучено, али је интензивно сликао, махом пејзаже и актове. Радио је на циклусима купачица и берачица грожђа.

Pročitajte i  За њих не постоји ни споменик: 50 младих Српкиња које су бежећи пред Турцима решиле да скоком у Саву оду у заједничку смрт

У свом стваралаштву прошао је кроз различите фазе, од кубизма, преко класицизма и колоризма да би у последњој деценији развио особен стил који одликују светле боје и лирска атмосфера. Лично је свој стил називао “како знам и умем”. Последња самостална изложба у Београду, 1939, имала је одличне критике, посету и откуп, што му је донело велики успех и углед једног од најзначајнијих сликара српског сликарства.

Његов живот завршио се врло трагично…

За време Другог светског рата, Шид је ушао у састав Независне Државе Хрватске, ћирилица је била забрањено писмо па је Шумановић, из протеста, уместо потписа стављао само годину настанка.

Pročitajte i  Сергеј Јасењин: Животна порука која се не заборавља

Тог 28. августа њега су, са још 150 Срба из Шида, ухапсиле усташе. Кад су дошли по њега, “замолио је да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао заувек, не знајући за шта га терете”, каже историчар уметности Гордана Крстић-Фај. Сви су одведени у Сремску Митровицу где су мучени и стрељани два дана касније.

У том тренутку на његовом штафелају сушила се слика “Берачице”.

Највећи број његових дела, преко 400, чува се у Галерији слика “Сава Шумановић” у Шиду, док се у Галерији Матице Српске налази око 50 радова.
Opanak/Blic

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име