Čovek koji je tvrdio da Srbi imaju najjaču nacionalnu svest na Balkanu: Jovan Cvijić veliki srpski naučnik koji je „Učio geografiju nogama“

0
1015

Jedan od najvećih naučnika koji je šetao ovim prostorima rođen je 1865. godine u Loznici. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, posle čega će kratko živeti u Šapcu, a zatim u Beogradu. Još u gimnaziji je tečno govorio nekoliko stanih jezika.

1884. Godine upisuje geografiju na Velikoj školi. Tokom godina koje su usledile Jovan Cvijić je postavio osnove srpskoj geografiji. Putovao je Balkanskim poluostrvom o čemu je napisao i doktorsku disertaciju. Postaće predsednik Srpske kraljevske akademije i profesor i rektor Beogradskog univerziteta.

Pročitajte i: Dolina jorgovana: Simbol plemenitog poštovanja i ljubavi prema velikoj srpskoj kraljici

Cvijićeva velika strast – putovanja rezultiraće novim dostignućima i znanjima. Pored geografije, bavio se i geološkim, istorijskim, antropološkim i etnografskim proučavanjima oblasti koje je obilazio. Iz ovih putovanja nastaće više stotina naučnih radova. Pokrenuće i časopis Pregled geografije, a kasnije i Srpsko geografsko društvo.

Jovan Cvijić, umeteljivač srpske geografije. Wikipedija, Milan Jovanović
Jovan Cvijić, umeteljivač srpske geografije

Pročitajte i: Jedna od najpotresnijih srpskih fotografija iz rata: Zabeležena na Solunskom frontu, veličanstvena i bolno tužna

Kako je voleo da kaže: „učio je geografiju nogama“. U tim prilikama posebno mu je zadovoljstvo predstavljalo proučavanje Srba kao naroda za koji je tvrdio da ima najjaču nacionalnu svest na Balkanu. Vremenom se ističe kao veliki poznavalac Balkanaca uopšte, a posebno vrsta karaktera naših naroda. Bavio se i manama i vrlinama stanovnika ovih krajeva sa posebnim osvrtom na loše moralne osobine. Navodio je da su pakost, zloba, površnost i slaba volja najveći neprijatelji ljudskog roda i da štete kako čoveku tako i nauci.

Pročitajte i: Kako izgleda život poslednjeg stanovnika kuršumlijskog sela: „Ima šest meseci kako nisam sreo i video čoveka…”

Jovan Cvijić ne zaboravlja da istakne da od nauke zavisi kompletan napredak čovečanstva. O radu i naučnom stvaranju zapisao je sledeće:

“Treba se navići i o problemu, poslu, profesiji dugo, kadšto i neprekidno misliti, dok se nađu rešenja. Ima svetlih časova, naročito svetlih noći, koje se retko javljaju; u njima se nađe rešenje pitanja, ili se smisle planovi naučnog rada. To doba duhovne lucidnosti i kreativnosti valja upotrebiti, a ne po onoj običnoj ljudskoj, još više orijentalnoj tromosti misliti na odmor. To mahom ni organizmu ne škodi, ali i ako škodi, organizam je zato da se čestito utroši”.

Pročitajte i: Sahranjivanje srpskih vojnika u Plavu grobnicu: Po dolasku na Krf masovno su umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti

I po pitanju školstva u zemlji Cvijić je imao zanimljivo stanovište. Govorio je: „Gimnazija formira inteligenciju i karakter, možda više, snažnije, i u nekim pravcima dublje, nego univerzitet; ona je od velikog uticaja na duh i moralnu vrednost budućih intelektualnih naraštaja. Pored univerziteta, od nje najviše zavisi kakva će se moralna i duhovna atmosfera razviti u državi, kakav će tim dobiti njena civilizacija, i naposletku da li će se usporavati ili ometati razvijanje velikih ličnosti, u kojima se do najvećeg stepena izražavaju osobine jednog naroda.“

Spomenik Jovanu Cvijiću, Studentski park, Beograd. Wikipedija, Dzumba. Jovan Cvijić
Spomenik Jovanu Cvijiću, Studentski park, Beograd

Po njemu je gimnazijsko obrazovanje trebalo da traje 7, umesto 8 godina. Kao razlog za to navodio je da mladi treba što pre da se pozabave samostalnim radom.

Pročitajte i: Najpoznatiji srpski masoni: Svi znate ove ličnosti iz naše istorije, ali niste znali da su pripadali “slobodnim zidarima”

Veliki srpski geograf umro je 1927. u Beogradu. Jedno od najvećih priznanja koje mu je zahvalna Srbija dodelila je medalja sa njegovim imenom, čime je ušao u red besmrtnika sa ovih prostora zajedno sa Vukom Karadžićem i Nikolom Teslom.

Izvor: Opanak

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime