Човек који је тврдио да Срби имају најјачу националну свест на Балкану: Јован Цвијић велики српски научник који је „Учио географију ногама“

0
1082

Један од највећих научника који је шетао овим просторима рођен је 1865. године у Лозници. Основну школу завршио је у родном месту, после чега ће кратко живети у Шапцу, а затим у Београду. Још у гимназији је течно говорио неколико станих језика.

1884. Године уписује географију на Великој школи. Током година које су уследиле Јован Цвијић је поставио основе српској географији. Путовао је Балканским полуострвом о чему је написао и докторску дисертацију. Постаће председник Српске краљевске академије и професор и ректор Београдског универзитета.

Прочитајте и: Долина јоргована: Симбол племенитог поштовања и љубави према великој српској краљици

Цвијићева велика страст – путовања резултираће новим достигнућима и знањима. Поред географије, бавио се и геолошким, историјским, антрополошким и етнографским проучавањима области које је обилазио. Из ових путовања настаће више стотина научних радова. Покренуће и часопис Преглед географије, а касније и Српско географско друштво.

Јован Цвијић, уметељивач српске географије. Wikipedija, Milan Jovanović
Јован Цвијић, уметељивач српске географије

Прочитајте и: Једна од најпотреснијих српских фотографија из рата: Забележена на Солунском фронту, величанствена и болно тужна

Како је волео да каже: „учио је географију ногама“. У тим приликама посебно му је задовољство представљало проучавање Срба као народа за који је тврдио да има најјачу националну свест на Балкану. Временом се истиче као велики познавалац Балканаца уопште, а посебно врста карактера наших народа. Бавио се и манама и врлинама становника ових крајева са посебним освртом на лоше моралне особине. Наводио је да су пакост, злоба, површност и слаба воља највећи непријатељи људског рода и да штете како човеку тако и науци.

Прочитајте и: Како изгледа живот последњег становника куршумлијског села: „Има шест месеци како нисам срео и видео човека…”

Јован Цвијић не заборавља да истакне да од науке зависи комплетан напредак човечанства. О раду и научном стварању записао је следеће:

“Треба се навићи и о проблему, послу, професији дуго, кадшто и непрекидно мислити, док се нађу решења. Има светлих часова, нарочито светлих ноћи, које се ретко јављају; у њима се нађе решење питања, или се смисле планови научног рада. То доба духовне луцидности и креативности ваља употребити, а не по оној обичној људској, још више оријенталној тромости мислити на одмор. То махом ни организму не шкоди, али и ако шкоди, организам је зато да се честито утроши”.

Прочитајте и: Сахрањивање српских војника у Плаву гробницу: По доласку на Крф масовно су умирали од тифуса, глади и исцрпљености

И по питању школства у земљи Цвијић је имао занимљиво становиште. Говорио је: „Гимназија формира интелигенцију и карактер, можда више, снажније, и у неким правцима дубље, него универзитет; она је од великог утицаја на дух и моралну вредност будућих интелектуалних нараштаја. Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и напослетку да ли ће се успоравати или ометати развијање великих личности, у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа.“

Споменик Јовану Цвијићу, Студентски парк, Београд. Wikipedija, Dzumba. Јован Цвијић
Споменик Јовану Цвијићу, Студентски парк, Београд

По њему је гимназијско образовање требало да траје 7, уместо 8 година. Као разлог за то наводио је да млади треба што пре да се позабаве самосталним радом.

Прочитајте и: Најпознатији српски масони: Сви знате ове личности из наше историје, али нисте знали да су припадали “слободним зидарима”

Велики српски географ умро је 1927. у Београду. Једно од највећих признања које му је захвална Србија доделила је медаља са његовим именом, чиме је ушао у ред бесмртника са ових простора заједно са Вуком Караџићем и Николом Теслом.

Извор: Опанак

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име