Човек који је живео за откривање и проучавање нових биљних врста: Омиљени српкси ботаничар Јосиф Панчић

0
905

Када је велики српски лекар и ботаничар Јосиф Панчић чуо да негде на западу Србије постоји посебна врста зимзеленог дрвета уложио је вишегодишњи труд да га пронађе и проучи. Чак 10 година је било потребно да се докопа гранчица ове биљке и још додатних 10 да на Тари, у селу Ђурићи, пронађе то дрво. Данас га познајемо као Панчићеву оморику. Током живота, овај ботаничар открио је преко 100 нових биљних врста, а по њему су назване и неке друге биљке (Панчићева поточарка).

Прочитајте и: Сируп од руже – стари проверени напитак који освежава, али и лечи

Научник, ботаничар, лекар и први председник Српске краљевске академије Јосиф Панчић рођен је 1814. године. Завршио је медицину у Пешти и докторирао 1842. Успут ће се довијати да заради на различите начине. Често је, ради издржавања, држао часове француског и италијанског. Овај велики полиглота служио се и латинским, немачким, енглеским и шпанским језиком.

Pročitajte i  Доручак Николе Тесле због кога се осећао као дечак са 78 година: Веровао је да му оваква исхрана даје снагу и поправља здравље

По завршетку студија радио је приватно као лекар, не желећи државну службу. Истовремено креће на своја обимна путовања по Србији, Хрватској, Аустрији, Мађарској… Циљ ових путовања био је да упозна природна богатства, са чим расте и његов интерес за флору, стене и минерале.

Прочитајте и: Руска шарлотка: Руски класик међу колачима шармираће вас укусом

Радиће у Јагодини и Крагујевцу као лекар и физикус. У то време упознаје будућу супругу Људмилу коју ће оженити 1849. у православној цркви у Ћуприји. Недуго затим почиње да предаје природне науке на Лицеју где остаје до краја живота. Нашироко постаје познат као најбољи познавалац флоре Србије и ботаничар који ће основати прву Ботаничку башту у Београду.

Прочитајте и: Да ли опростити превару у браку: Психотерапеут Зоран Миливојевић саветује да то може да се учини само у једном случају

Pročitajte i  Молитва Светом Јовану Крститељу: Помолимо се овом великом светитељу за здравље, мир и све ближње

Овај велики научник у народу стиче огромну популарност. Често се догађало да његова предавања прате студенти са других факултета, па и да од својих студија одустану и почну да студирају код Панчића. Био је омиљен међу професорима, а ученике је називао својом децом.

Јосиф је годинама тражио овај четинар, по њему накнадно назван Панчићева оморика. Wikipedija Goldfinger. Јосиф Панчић
Јосиф је годинама тражио овај четинар, по њему накнадно назван Панчићева оморика

Свој чувени хербаријум (Herbarium Pancicianum) допуњавао је до краја живота. Веровао је да је ова врста збирке биљака неопходна за проучавања биљног света некога краја. Говорио је:

„За систематско проучавање биљака, ботаничар-флориста налази највише обавештења и најбољих савета у својој збирци, хербару. Али тежак је и трудан пут којим се долази до добре и поуздане збирке. Да би се сачинио добар хербар треба или да се путује и лично скупља, или да путују „центурије”, па и целе збирке од таквог скупљача, или да се збирка попуњује разменом дупликата”.

Прочитајте и: Сергеј Јасењин: Животна порука која се не заборавља

Pročitajte i  Проверен начин за припрему џигерице: Пуна витамина, преко 24 милиона људи је погледало рецепт (ВИДЕО)

На својим бројним путовањима упознао је и Копаоник о коме је имао само речи хвале:

“Допустите ми де се овом приликом послужим лепом особином човечијег духа и да вас одведем у један прекрасни крај Србије у коме сам често и радо боравио да му проучим природу, у коме сам сваки пут находио што год ново да видим или о чему да се дивим, који нисам никад остављао а да не би пожелео, да се још једном тамо поврнем, а то је – Копаоник и његово подгорје”.

Прочитајте и: Владета Јеротић открива шта је оно што човек највише скрива

Највиши врх ове планине назван је по овом великом ботаничару – Панчићев врх. На њему се налази и маузолеј у коме су по Јосифовој жељи, а у ковчегу од оморике, похрањени његови посмртни остаци.

Извор: Опанак

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име