Сваки кутак Србије има посебну вредност, а због своје дивљине неки ће заувек остати тајанствени и неистражени, што се посебно односи на планине које су непроцењиво богатство.

Иако је било веома тешко, успели смо да издвојимо 10 најлепших планина у Србији које засигурно завређују вашу пажњу:

1. Стара Планина (Миџор 2.169м)

Планина која спаја Србију са Бугарском и Црним морем, планина по којој је Балкан добио своје име. Стара планина налази се на југу Србије и обухвата општине Књажевац, Пирот, Зајечар и Димитровград. Изузетно је позната по својим водама и очуваном биљном богатству. С обзиром да је снег прекрива читавих 5 месеци, Стара планина је привлачна свим љубитељима зимских спортова, али и параглајдерима и свим љубитељима дугих пешачких тура. Онај ко не зна Стару планину не познаје ни Балкан је идеалан начин да се опише колико су временске прилике варљиве и опасне у овом подручју са драстичним температурним разликама.

stara planina

Чувени “пиротски качкаваљ” добија се од две домаће врсте оваца које се узгајају на Старој планини, а љубитељи традиције и аутентичне српске културе могу да уживају у сеоском туризму, аутентичним ручно тканим производима од вуне и посетама многобројним манастирима и црквама.

2. Планина Стол (Голи Крш 1.156м)

Још једна лепотица истока је и планина Стол смештена у Тимочкој крајини недалеко од Бора. Врх планине личи на дуго уско острвско узвишење са оштрим врхом и стрмим литицама који представљају идеалну комбинацију за алпинистичко и спортско пењање. Стол је права еко зона са својим атрактивним планинарским пезажима који су употпуњени простарним ливадама и лековитим травама.

Једно од великих богатстава не само овог подручја, већ и читаве Србије су јака врела у подножју Стола. Контраст великом и стрмом масиву су цветне ливаде и пашњаци са којих се пружају незаборавни погледи.

3. Голија (Јанков камен 1.833м)

Голија, планина у облику слова С, представља склоп величанствене природе, српске историје и културе и савременог света. Налази се тридесетак километара северно онд Новог Пазара, између Ибра, Студенице и Моравице, па тако заједно са Копаоником представља прави дар од природе непроцењиве вредности. Голија је богата водама, шумским плодовима и лековитим биљем али спада у мало захтевније планине које од човека захтевају мало више кондиције. Снег се задржава 5 месеци, али оно што Глоју чини посебном су бициклистичке стазе које је повезују за Таром, Златаром, Мокром Гором и Дивчибарима. Шетње голијским ливадама и пропланцима знатно ће побољшати здравље сваког ко се одлучи да упозна Голију.

Pročitajte i  PROROČANSTVO RUSKIH MONAHA: Evo gde će Ameri da beže ako počne Treći svetski rat

Многобројна сеоска домаћинства традиционалног и рустичног изгледа пружају посетиоцу аутентичну слику и доживљај централне Србије, а за оне који су спремни да мало дубље упознају духовну страну Србије, посете многобројним манастирима, међу којима је најзначајнији манастир Студеница, налазе се на листи сваког авантуристе.

golija planine

4. Проклетије (Ђеравица 2.656м)

Проклетије су добиле назив по својој суровој и јединствено дивљој неистраженој природи. Овај планински масив чини природну границу између Србије, Црне Горе и Албаније. Овај несвакидашњи планински гребен богат је кристално чистим планинским рекама и језерима и највећи је планински систем Европе са највећим бројем глечера који су оставили трагове на оштим ивицама планине. Уз речне долине које су прави бисер овог подручја, Проклетије представљају велики изазов за многе професионалне планинаре и авантуристе који се све више и више усуђују да упознају њену дивљу лепоту.

Доба средњовековне српске државе оставило је најзначајније трагове материјалне и духовне културе, међу њима највећу вредност имају манастири Високи Дечани и Пећка патријаршија.

5. Фрушка гора (Црвени чот 539м)

Оно што је некада било острво у Панонском мору данас представља драгуљ Србије. Фрушка гора је планина која се налази у Војводини, у Срему, док мањи део прелази и у Хрватску. Подручје Фрушке горе је највеће налазиште липе у Европи, а у долинама су скривени многобројни српски манастири. На овој планини налазе се прелепа језера попут Бешеновачког и Лединачког.

Обронци планина прекривени су виноградима чије вино ужива велику популарност. Аутентични изглед планине и војвођанских равница учинили су да Фрушка горе не буде само викенд насеље већ и незаобилазна туристичка дестинација за туристе који долазе у Србију, посебно Нови Сад. Поред тога, Фрушка гора је позната и међу љубитељима спорта, међу којима је назначајнија манифестација “Фрушкогорски маратон”.

Pročitajte i  Заборављена јела Србије: Бачка посластица која се топи у устима

fruška gora planine

6. Златар (Голо брдо 1.627м)

За планину Златар кажу да ко је једном упозна увек ће се враћати и у живати у њеним благодетима. Налази се између река Увац, Лим, Милешевка и Бистрица, на ободу Пештерске висоравни, а краси је и највеће природно станиште белоглавог супа. Не толико туристички експониран као суседни Златибор, Златар даје могућност посетиоцима да уживају у беспрекорним еколошким својствима и аутентичној очуваној природи са чијих врхова се пружају величанствени поглед, што ову област чини идеалном спортско-рекреативном, здравственом и туристичком регијом.

Поред многобројних пешачких и бициклистичких стаза, они који долазе на Златар имају прилике да се упознају и са српском културом у многобројним манастирима и црквама, међу којима је најпознатији манастир Милешева у ком се налази чувена фреска “Белог анђела”. Западна Србија позната је по многобројним специјалитетима који су дар од природе, а Златар нуди своју аутохтону врсту “златарског сира” као и производе од лековите хељде.

zlatar-jezero-uvac planine

7. Тара (Збориште 1.544м)

Још један бисер западне Србије смештен на граници са БиХ, који се ослања на Златибор и Мокру Гору јесте и планина Тара. Магичан склоп повољних климатских и геолошких услова чине ову планину оазом здравог живота и спортско-рекреативним центром који употпуњује и богат културнио садржај. Прекривена густим четинарским и листопадним шумама и проткана ливадама и пашњацима, а са чијих врхова се простиру нестварни погледи на неукротиву Дрину, поносно носи титулу “Краљице планина”.

Planine_Tara_Banjska_stena2

Тара је право место за мир и одмор, а за оне који воле мало више активности ту су “Шарганска осмица”, ремек-дело светског железничког градитељства које ће вас вратити у прошла времена, етно село “Мећавник” и чувено село Кремна, познато по пророчкој фамилији Тарабића.

8. Ртањ (Шиљак 1.565м)

Ртањ је огроман планински масив смештен тридесетак километара северно од Ниша. Изузетно очувана природа и највиши врх Ртња, Шиљак, који чини крај крашког гребена у облику стрме купе који личи на шешир, представљају право богатство источне Србије. Непоновљиви пејзажи и успон до 1.200м прави су изазов за све оне који желе да упознају Србију из “ртањске перспективе”, јер са врха поглед досеже чак до Авале, Копаоника и Старе планине.

Pročitajte i  Еротске песме из народа - Оставиће вас без текста Вукова поезија из Црвеног бана

На врху Ртња налази се капела посвећена Светом Ђорђу која је симбол једне велике љубави која је уткана у ртањске стене. Ово подручје је изузетно богато лековитим биљем, а главно обележје је чувени ртањски чај.

Ostrvica
Ostrvica

9. Рудник (Цвијићев врх 1.132м)

Планина Рудник доминира централном Србијом, односно Шумадијом и сведок је бурне српске историје. Само стотинак километара јужно од Београда, Рудник је идеалан за лагана планинарења и пешачке туре. Због двоје пријатне климе, мноштва сунчаних дана и доброг ваздушног струјања Рудник је још од давнина познат као ваздушна бања.

Недалеко од Рудника налазе се битна исторјска места као што су Опленац и Таково, а посетиоцима је и лако доступна Овчарко-кабларска клусура која је позната по многобројним манастирима

10. Копаоник (Панчићев врх 2.017м)

Поред Златибора, Копаоник је најпопуларнија туристичка дестинација међу планинама. Највиша је планина централне Србије и поседује највећи ски-центар у нашој земљи који годишње окупи љубитеље зимских спортова широм света. Због свог разноворсног рељефа који настајао у различитим периодима, Копаоник је добио назив по рудним богатствима јер се ту “руда копала одвајкада”. Копаоник је познат и као “Сребрна планина” и као “Сунчана планина” због великог броја сунчаних дана у години. Копаоник је планина која у свако годишње доба угости велики број гостију, па је тако лети због свог чистог ваздуха и природе главна дестинација за припреме спортиста.

Велико копаоничко богатство су и термалне воде-бање међу којима је највећа “звезда” Јошаничка бања, али у стопу је прате и Луковска, Куршумлијска, а нешто мало даље су и Врњачка и Матарушка бања, које су познате по својим лековитим моћима. Свака планина у Србији игра и битну историјску улогу, па тако и чувени Коп који је одиграо велику улогу у средњовековној трговини и рударству у Европу.

kopaonik-leti-1024x643 planine

nationalgeographic.rs

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име