Šipurak – šipak odn. divlja ruža je korisni korov, jestiva divlja biljka koja raste na zapuštenim livadama i njivama, na obroncima šuma. Svojim atraktivnim izgledom privlači mirisnim cvetovima u rano proleće, a u jesen mami poglede prolaznika zrelim crvenim plodovima.
Šipak (ili šipurak, divlja ruža, pasja ruža, divlji šipak, pasja drača, plotna ružica, bela ruža, šepurika; lat. Rosa canina) je biljka iz porodice ruža (Rosaceae). Ime ovoj biljci dali su još stari Rimljani, a ime vrste potiče od latinskog caninus – pasji. Stari Rimljani su verovali da šipak, između ostalog, leči i besnilo pasa, pa odatle potiče i latinski naziv biljke – pasja ruža.
Od davnina se u svakodnevnom životu konzumiraju prerađeni delovi ove biljke kao hrana ili kao lek. Kao jestive spominje ih i rimski lekar Galen. Služili su a i danas služe kao narodni lek kod mnogih bolesti.
Često se koristi u narodnom govoru, za naglašavanje uspeha ili neuspeha, bogatstva ili siromaštva – gest u kome palac proturamo između kažiprsta i srednjeg prsta zovemo “šipak”.
Od divlje ruže (Rosa canina) u biljnoj medicini se najčešće koristi njen plod, odnosno šipak.
Šipak sadrži više vitamina C od limuna, paprike i narandže zajedno!
U novije doba je upotreba šipka ponovno dobila na popularnosti jer je ustanovljeno da mesnati deo sadrži mnogo vitamina C. Šipak je, uz zeleni plod oraha, najbogatiji prirodni izvor ovog važnog vitamina. Ustanovljeno je takođe da se u osušenom šipku, a i u proizvodima dobijenim prerađivanjem ovih plodova, može zadržati znatan deo tog inače nestabilnog vitamina.
Najviše vitamina C ima u zrelom šipku koji još nije omekšao i počeo da gubi svetlocrvenu boju. Šipak je pored toga bogat izvor karotina i vitamina P. U šipku ima još i vitamina B1, B2, E i K. U košticama ima dosta vitamina E i vanilina, od čega stučene koštice imaju prijatan miris. Čini se da je šipak iz naših severnijih, hladnijih i vlažnijih područja bogatiji vitaminom C, dok je u plodovima iz toplijih, suvih i sunčanih krajeva nađeno više šećera.
Zbog visokog sadržaja vitamina C preparati od šipka služe kao sredstvo za jačanje imuniteta. Zbog toga se propisuju kao dodatno sredstvo tokom lečenja i oporavka, a jačaju i otpornost na infekcije poput prehlade i gripa. Šipak sadrži i materije koje olakšavaju probleme s prolivom, pogotovo onim koji je izazvan groznicom.
Pektini i organske kiseline iz šipka imaju diuretički efekat, a organske kiseline podstiču izlučivanje probavnih sokova i tako ublažavaju gastritis. Novija istraživanja su pokazala da bi šipak mogao da pomogne kod ublažavanja bolova i povećanja pokretljivosti zglobova zahvaćenih artritisom.
Čaj od šipka koristi se i kod upalnih procesa bubrega, pogotovo za sprečavanje novih oboljenja. Ljudi kod kojih lako dolazi do skupljanja peska i kamenaca u bubrezima ili bešici trebalo bi duže piti čaj od šipka. Čaju od šipka nije potrebno dodavati šećer jer je šipak sam po sebi slatkast. Može da se meša i s drugim biljkama. Zbog kiselkastog ukusa šipkov čaj je prijatno osveženje kod bolesti s temperaturom.
Semenke se u narodnoj medicini koriste kod kamenca, bolesti bubrega i bešike, kod reume.
Marmelada od šipka je zimi dobar dodatni izvor vitamina C. Zreli šipak bere se u septembru i oktobru, zatim se suši i drobi u sitnije delove. Čaj od šipka nema nikakvih štetnih efekata, pa možete duže da ga pijete.
Evo i 10 načina na koje možete da konzumirate ovu dragocenu biljku u zavisnosti od tegoba:
1. Protiv anemije
Pomešajte 2 kašike šipka, 2 kašike bobica crne ribizle i 2,5 dl hladne vode. Usitnjeni suvi šipak i suve bobice ribizle prelijte hladnom vodom, zakuvajte i lagano kuvajte 10 minuta. Popijte tri ovako pripremljene šoljice čaja dnevno kod manjka gvožđa u krvi.
2. Grip i prehlada
Priprema: 30 g šipka, 20 g cvetova lipe, 20 g cvetova zove, 10 g pelina, 2,5 dl kipuće vode i 1 kašiku čajne mešavine preliti kipućom vodom. Pokriveno ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. Čaj po želji zasladiti medom. Uzimati 2-3 puta dnevno.
3. Imunitet
Pomešajte 10 g šipka, 20 g kamilice, 20 g zove, 10 g matičnjaka, 10 g lista borovnice, 10 g koprive, 10 g hajdučke trave, 5 g nevena i 5 g hibiskusa. Kašičicu mešavine prelijte šoljicom vruće vode, ostavite da odstoji 10 minuta i procedite.
4. Mešavina za čišćenje krvi
Pomešajte 20 g šipka, 10 g listova breze i 10 g pirevine. Prilikom pripreme čaja kašičicu mešavine prelijte šoljicom kipuće vode, ostavite da pokriveno stoji 15 minuta i procedite. Pijte tri šoljice čaja dnevno.
5. Čaj od ružinih latica
Čajnu kašičicu suvih ružinih latica prelijte s 2 dl kipuće vode. Poklopite, ostavite da odstoji 20 minuta, a zatim procedite. Ovaj čaj je vrlo prijatnog, cvetnog ukusa, a koristi se za čišćenje krvi i kao lagani laksativ. Pije se i kod žutice, prekomerne menstruacije i glavobolje.
6. Kamen
Čaj od izdrobljenih semenki kuvamo pola sata, a zatim ostavimo da pokriven odstoji još jedan sat. Prijatnog je ukusa jer semenke sadrže vanilin. U narodnoj medicini koristi se kod kamena, bolesti bubrega i bešike i reume.
7. Diuretički čaj
Priprema: 50 g šipka, 20 g korena zečjeg trna, 10 g listova breze, 10 g rastavića, 2,5 dl kipuće vode i 1 kašiku čajne mešavine preliti kipućom vodom. Pokriveno ostaviti da odstoji 10-15 minuta i procediti. Čaj uzimati 2-3 puta dnevno.
8. Protiv reume
Pomešajte po 30 g cveta ruže, lipe i zove i 10 g cveta boražina. Dve velike kašike mešavine prelijte litrom kipuće vode, poklopite i ostavite da tako odstoji 20 minuta. Procedite čaj, popijte ga toplog i po želji zasladite medom. Ovaj čaj takođe pomaže u lečenju prehlade jer podstiče znojenje.
9. Laksativ
Prelijte 1-2 kašičice šipka i 1/4 limuna s korom s 2,5 dl hladne vode. Zakuvajte i lagano kuvajte 5 minuta. Pokriveno ostavite da odstoji 5-10 minuta i procedite. Topli ili hladni čaj pijte 2-3 puta na dan, pre jela.
10. Ružino sirće
Prelijte 125 g svežih latica ruže litrom belog vinskog sirćeta i ostavite da odleži devet dana. Upotrebljavajte za obloge i umivanje kod lošeg tena. Pogotovo je efikasan za ublažavanje svraba, pri ispiranju upaljenih desni i uklanjanju staračkih pega.