Шипурак – шипак одн. дивља ружа је корисни коров, јестива дивља биљка која расте на запуштеним ливадама и њивама, на обронцима шума. Својим атрактивним изгледом привлачи мирисним цветовима у рано пролеће, а у јесен мами погледе пролазника зрелим црвеним плодовима.

Шипак (или шипурак, дивља ружа, пасја ружа, дивљи шипак, пасја драча, плотна ружица, бела ружа, шепурика; лат. Rosa canina) је биљка из породице ружа (Rosaceae). Име овој биљци дали су још стари Римљани, а име врсте потиче од латинског caninus – пасји. Стари Римљани су веровали да шипак, између осталог, лечи и беснило паса, па одатле потиче и латински назив биљке – пасја ружа.

Од давнина се у свакодневном животу конзумирају прерађени делови ове биљке као храна или као лек. Као јестиве спомиње их и римски лекар Гален. Служили су а и данас служе као народни лек код многих болести.

Често се користи у народном говору, за наглашавање успеха или неуспеха, богатства или сиромаштва – гест у коме палац протурамо између кажипрста и средњег прста зовемо “шипак”.

Од дивље руже (Роса цанина) у биљној медицини се најчешће користи њен плод, односно шипак.

Шипак садржи више витамина Ц од лимуна, паприке и наранџе заједно!

У новије доба је употреба шипка поновно добила на популарности јер је установљено да меснати део садржи много витамина Ц. Шипак је, уз зелени плод ораха, најбогатији природни извор овог важног витамина. Установљено је такође да се у осушеном шипку, а и у производима добијеним прерађивањем ових плодова, може задржати знатан део тог иначе нестабилног витамина.

Највише витамина Ц има у зрелом шипку који још није омекшао и почео да губи светлоцрвену боју. Шипак је поред тога богат извор каротина и витамина П. У шипку има још и витамина Б1, Б2, Е и К. У коштицама има доста витамина Е и ванилина, од чега стучене коштице имају пријатан мирис. Чини се да је шипак из наших севернијих, хладнијих и влажнијих подручја богатији витамином Ц, док је у плодовима из топлијих, сувих и сунчаних крајева нађено више шећера.

Због високог садржаја витамина Ц препарати од шипка служе као средство за јачање имунитета. Због тога се прописују као додатно средство током лечења и опоравка, а јачају и отпорност на инфекције попут прехладе и грипа. Шипак садржи и материје које олакшавају проблеме с проливом, поготово оним који је изазван грозницом.

Пектини и органске киселине из шипка имају диуретички ефекат, а органске киселине подстичу излучивање пробавних сокова и тако ублажавају гастритис. Новија истраживања су показала да би шипак могао да помогне код ублажавања болова и повећања покретљивости зглобова захваћених артритисом.

Чај од шипка користи се и код упалних процеса бубрега, поготово за спречавање нових обољења. Људи код којих лако долази до скупљања песка и каменаца у бубрезима или бешици требало би дуже пити чај од шипка. Чају од шипка није потребно додавати шећер јер је шипак сам по себи слаткаст. Може да се меша и с другим биљкама. Због киселкастог укуса шипков чај је пријатно освежење код болести с температуром.

Семенке се у народној медицини користе код каменца, болести бубрега и бешике, код реуме.

Мармелада од шипка је зими добар додатни извор витамина Ц. Зрели шипак бере се у септембру и октобру, затим се суши и дроби у ситније делове. Чај од шипка нема никаквих штетних ефеката, па можете дуже да га пијете.

Ево и 10 начина на које можете да конзумирате ову драгоцену биљку у зависности од тегоба:

1. Против анемије
Помешајте 2 кашике шипка, 2 кашике бобица црне рибизле и 2,5 дл хладне воде. Уситњени суви шипак и суве бобице рибизле прелијте хладном водом, закувајте и лагано кувајте 10 минута. Попијте три овако припремљене шољице чаја дневно код мањка гвожђа у крви.

2. Грип и прехлада
Припрема: 30 г шипка, 20 г цветова липе, 20 г цветова зове, 10 г пелина, 2,5 дл кипуће воде и 1 кашику чајне мешавине прелити кипућом водом. Покривено оставити да одстоји 10 минута и процедити. Чај по жељи засладити медом. Узимати 2-3 пута дневно.

3. Имунитет
Помешајте 10 г шипка, 20 г камилице, 20 г зове, 10 г матичњака, 10 г листа боровнице, 10 г коприве, 10 г хајдучке траве, 5 г невена и 5 г хибискуса. Кашичицу мешавине прелијте шољицом вруће воде, оставите да одстоји 10 минута и процедите.

4. Мешавина за чишћење крви
Помешајте 20 г шипка, 10 г листова брезе и 10 г пиревине. Приликом припреме чаја кашичицу мешавине прелијте шољицом кипуће воде, оставите да покривено стоји 15 минута и процедите. Пијте три шољице чаја дневно.

5. Чај од ружиних латица
Чајну кашичицу сувих ружиних латица прелијте с 2 дл кипуће воде. Поклопите, оставите да одстоји 20 минута, а затим процедите. Овај чај је врло пријатног, цветног укуса, а користи се за чишћење крви и као лагани лаксатив. Пије се и код жутице, прекомерне менструације и главобоље.

6. Камен
Чај од издробљених семенки кувамо пола сата, а затим оставимо да покривен одстоји још један сат. Пријатног је укуса јер семенке садрже ванилин. У народној медицини користи се код камена, болести бубрега и бешике и реуме.

7. Диуретички чај
Припрема: 50 г шипка, 20 г корена зечјег трна, 10 г листова брезе, 10 г раставића, 2,5 дл кипуће воде и 1 кашику чајне мешавине прелити кипућом водом. Покривено оставити да одстоји 10-15 минута и процедити. Чај узимати 2-3 пута дневно.

8. Против реуме
Помешајте по 30 г цвета руже, липе и зове и 10 г цвета боражина. Две велике кашике мешавине прелијте литром кипуће воде, поклопите и оставите да тако одстоји 20 минута. Процедите чај, попијте га топлог и по жељи засладите медом. Овај чај такође помаже у лечењу прехладе јер подстиче знојење.

9. Лаксатив
Прелијте 1-2 кашичице шипка и 1/4 лимуна с кором с 2,5 дл хладне воде. Закувајте и лагано кувајте 5 минута. Покривено оставите да одстоји 5-10 минута и процедите. Топли или хладни чај пијте 2-3 пута на дан, пре јела.

10. Ружино сирће
Прелијте 125 г свежих латица руже литром белог винског сирћета и оставите да одлежи девет дана. Употребљавајте за облоге и умивање код лошег тена. Поготово је ефикасан за ублажавање свраба, при испирању упаљених десни и уклањању старачких пега.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име