Pre tačno 100 godina poslednji srpski vojnik je dospeo na ostrvo Krf, nakon albanske golgote.
Nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju u Prvom svetskom ratu započelo je povlačenje celokupne srpske vojske i državnih poglavara Srbije preko Albanije. U ovakvom događaju, kakav istorija do tada nije zapamtila, srpski vojnici i narod koji je sa njima krenuo preko zavejanih planina Albanije umirali su od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.
U Grčku je stiglo oko 150 000 Srba, koji su preživeli strahotu u Albaniji. Prvo iskrcavanje na ostrvo spasa, kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u mestu Guvija i na ostrvu Lazaret, gde su prvi prognanici dospeli 19. januara 1916, a poslednji na današnji dan 18. aprila. Ličili su na aveti, a ne na hrabre i neustrašive borce.
Iznemogli srpski vojnici lečeni su na ostrvu Lazaretu.
Na ostrvo Vido, koje je kod lokalnog stanovništva bilo poznato i kao ostrvo zmija, iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici. U periodu od 23. januara do 23. marta umrlo je ukupno 4 847 ljudi. Kada je ponestalo mesta za sahranjivanje na samom ostrvu, leševi su potapani u more. To mesto nazvano je Plava grobnica, a našem pesniku Milutinu Bojiću poslužilo je kao inspracija za stvaranje jedne od najlepših srpskih pesama.
Mitropolit Dimitrije je 1918. za ostrvo Vido rekao da je srpski Jerusalim, te dokaz vitalnosti srpskog naroda, herojske borbe za slobodu.
Svima koji su preživeli epsku golgotu posle rata uručena je albanska spomenica.
https://www.youtube.com/watch?v=MzjqdWokdlM&ab_channel=NoviBeograd45
