25. новембра 1918. године сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6 Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба, да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Према прогласу објављеном 17. новембра, право гласа на Великој народној скупштини имали су Срби, Буњевци и остали Словени, оба пола, са навршених двадесет година. Посланици су бирани по општинама, по један посланик на хиљаду грађана, а изабрани су на јавним зборовима, акламацијом.
Одлуку о прикључењу Краљевини Србији, као јединственој држави прочитао је један од лидера Срба некадашње Аустроугарске, политичар и новинар Јаша Томић, који је тада рекао да се Војводина прикључује Краљевини Србији „која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност и напредак у сваком правцу“.
У историјској одлуци, коју је донела Велика Скупштина, стајало је неколико одлука.
Пре свега, да Краљевина Србија заступа интересе Војводине, да буде гарантована слобода, равноправсност, напредак, да се несрпским и несловенским народима који остају у границама Војводине обезбеђује свако право, да се успоставља Велики народни савет са 50 чланова, као и да сваки грађанин има право да на матерњем језику комуницира са свим властима.
Присаједињењу Војводине Краљевини Србији претходио је низ догађаја, пре свега пропаст Аустроугарске монархије октобра 1918. године, када је власт у Банату, Бачкој и Барањи преузела војска Краљевине Србије, а фактичку управу су имали локални војвођански Срби.
Сваке године, низом манифестација у Новом Саду и војвођанским градовима и полагањем венаца на спомен плочу Велике Народне Скупштине, која се налази у Новом Саду на згради некадашњег хотела „Гранд“, обележава се овај историјски дан за Војводину.
Извор: Танјуг
