Iz Nušićeve Autobiografije:
1. Brak je jedna od retkih istorijskih pojava kod koje se osvajač potčinjava pobeđenom.
2. Brak je knjiga koja se rado čita u prvom izdanju, ređe u drugom, kad zastari postane klasična, onda gubi svaku vrednost.
3. Između tamnice i braka ima jedno upoređenje koje bi moglo donekle, ali samo donekle da se primeni. To je ono po kome je brak robija, i to: prvih pet godina robovanja u teškom okovu, drugih pet u lakom okovu, trećih pet godina robije bez okova, dok ćetvrtih pet godina robije osuđenik postaje slobodnjak, koji se inače slobodno kreće, a samo uveče dolazi u tamnicu na noćenje.
4. Brak je ugovor po kojem čovek jednom u životu kaže “Da” i preuzima obavezu da to ponavlja celog života.
5. Brak je pojava kod koje dva tela imaju za održavanje ekvilibriteta zajednički, no zamišljeni oslonac, te usled toga vrlo lako gube ravnotežu.
6. Brak je interesantna priča, gdekad i roman, sa neobično lepim početkom koji liči na lirsku pesmu, ali često sa rdjavom sadržinom i još češće sa neočekivanim svršetkom.
7. Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresirano, koje je interesantno samo dok je zatvoreno.
8. Brak je jedinjenje dva elementa, od kojih ipak svaki zadržava svoje osobine. Jedna kap strane kiseline, kanuta u to jedinjenje, vrlo ga lako nagriza i razdvaja u sastavne delove.
9. Brak je ortačko preduzeće, koje može uspevati samo onda kada ga ne potkradaju mladji.
10. Brak je osvojeni grad koji nikada nije dovoljno obezbeđen od upada neprijatelja.
11. Brak je pilula spravljena po jednom zastarelom receptu, uvaljana u šećer, da bi se lakše mogla progutati, pa ipak često zasedne u grlu.
12. Brak je privremeno poravnanje dveju parničnih strana.
13. Brak su dva pola koja, zbližena, dostižu tropsku, a udaljena vraćaju se svojoj ledenoj klimi.
14. Brak je zaraza koja već sama u sebi sadrži antitoksin. Bolesnici se najbolje osećaju pri visokoj temperaturi, a rđavo pri normalnoj. Dijeta nije za preporuku, jer ona samo pogoršava bolest.
I na poslednjem mestu, jedna interesantna Nušićeva pričica o braku:
15. Eto samo nekoliko mišljenja na postavljeno pitanje: šta je to brak? Vele da je ipak najbolje obratiti se iskustvu, da je ono jedino kadro dati odgovor. Otišao sam, dakle, jednog dana iskustvu i upitao ga:
– Šta je to brak?
– Brak da bi bio ono što se želi treba da ima troje…
– Znam: muž, žena i kućni prijatelj.
– Ne prekidaj me! – izbrecnu se na mene iskustvo. – Brak čini troje: ljubav, poverenje i strpljenje. Jesi li, dakle, imao ljubavi?
– Jesam. Imao sam je prema svim ženama.
– To je više nego što treba. A poverenje?
– Kod moje žene nisam uspeo nikad da ga steknem.
– Uostalom, ljubav i poverenje i jesu malo sporedniji, više dekor braka. Glavno je strpljenje.
– To sam imao.
– E pa eto ti odgovora. Brak je strpljenje.
Ja sam strpljenja odista imao, ali moram ovde učiniti priznanje da su me tome naučili i privikli moji kritičari. Naime, mene su kritičari uvek tako ženski grdili da sam u brak stupio sa već utvrđenom navikom da podnosim grdnje.
