1. Ako želiš da budeš srećan – budi.
2. Bojimo se samo onoga što volimo.
3. Daj više odmora jeziku nego rukama.
4. Dobrota odoleva svemu, a sama je neodoljiva.
5. Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme.
6. Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti.
7. Mozak besposlenog čoveka je omiljeno prebivalište đavolovo.
8. Kad bismo se samo češće sećali da se propušteno vreme ne može vratiti, da se učinjeno zlo ne može nikad da popravi, mi bismo više činili dobra, a manje zla.
9. Ne treba se stideti nikakvog posla, pa ni najodvratnijeg; treba se stideti samo besposlenog života.
10. Ne uznemiravaj nikad drugoga onim što možeš sam da uradiš.
11. Nikad ne slušajte one koji loše govore o drugima, a dobro o vama.
12. Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život.
13. Plod niče iz semena, a dela iz misli.
14. Pobediti loše navike može čovek samo danas, a ne sutra. Prava snaga čoveka nije u nagonima već u nepokolebljivoj, spokojnoj težnji prema dobru koje čovek određuje u mislima, izražava u rečima, i sprovodi u delima.
15. Prestani govoriti onoga trenutka kad primetiš da se sam uzrujavaš ili da to čini onaj kome govoriš.
16. Razum me nije ničemu naučio; sve što znam dalo mi je, otkrilo mi je srce.
17. Retko ćeš se pokajati zbog onoga što si prećutao, a veoma često ćeš se pokajati zbog onoga što si kazao, i još češće bi se kajao kada bi znao sve posledice svojih reči.
18. Samo su dva izvora ljudskih poroka: lenjost i praznoverje, i samo su dva dobročinitelja: rad i um.
19. Sedam puta prevrni jezik pre nego što počneš da govoriš.
20.U šahu, kao i u životu, primećujemo svoje greške tek kada se drugi njima okoriste.
21. Većina muškaraca traži od svojih žena vrline kojih se oni sami ne pridržavaju.
22. Vreme je da prestanemo čekati iznenadne darove života, sami treba da stvaramo život.
23. Vreme je iza nas, vreme je pred nama. Čim samo počneš da duže misliš o onome što je bilo ili o onome što će biti, odmah gubiš ono što je glavno: istinski život u sadašnjosti.
24. Zloba ljudska uvek polazi od nemoći.
25. Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom vlastite misli, a ne pamćenjem.
