1. Običaj da se mrtvac kupa i oblači
Ovim običajem se pokojnik priprema da izađe čist pred lice Živoga Boga. A pred Boga treba izaći ne samo čiste duše nego i tela.
2. Zašto se muškarcu odvezuju ruke pred sahranu
Čovek je biće stvoreno za slobodu i kada je živ, a i kada je mrtav. To je i znak vere u besmrtnost čoveka i svedočenja da je Bog čoveka stvorio ne za ropstvo već za slobodu, i u ovom i u onom svetu.
3. Zašto se mrtvac nosi sa nogama okrenutim napred
Pri hodu noga ide ispred glave i dok je čovek živ. Pokojnik takođe ide u večnost, pa je prirodnod a noge idu napred
Pri opelu i u grobu glava pokojnika je okrenuta ka Istoku. Sa istoka se rađa Sunce, koje je simbol Hrista Boga. Pokojnik ide ka Njemu, zato se molimo da ga Bog upokoji u svetlost lica Hristova.
4. Zašto lomimo tanjir kada se mrtvac iznosi iz kuće
Neke od teorija koje se mogu povezati još sa antičkim vremenima jesu one koje povezuju lomljenje tanjira i sahrane dragih osoba. Naime, lomljenje tanjira se povezuje sa običajem ličnog „ubijanja“ (razbijanja) keramičkog posuđa koje se koristilo na sahranama i komemoracijama mrtvih, pri čemu bi razbijanje tih vaza i tanjira predstavljalo neku vrstu oslobađanja od stresa i osećaja mogućnosti za kontrolom „gubitka“ (materijalnog), za razliku od smrti svojih voljenih, čiji gubitak nisu mogli da kontrolišu.
Prema drugim teorijama, ovakav običaj je mogao služiti kao način da se bukom i pometnjom oteraju „zli dusi“ koji nisu bili poželjni na proslavama. Srpski rečeno – „da se nešto ne urekne“ ili „da ga ne bije maler“. Ova teorija ima dobru osnovu u činjenici da se širom sveta smatralo da buka tera zlo.
