Идила коју село може да нам пружи не може да замени ниједан кутак града. Ипак, живети на селу не значи само уживати, већ је неопходан велики рад. Али, тај рад вредан је труда сваког ко се усуди да на село дође и проведе бар неколико дана, јер ће једино на тај начин искусити низ јединствених ствари које становници града никада нису нити ће моћи.
Ако имате баку, деду, рођака или пријатеља на селу, онда сте могли да се упознате са свим преимућствима сеоског живота. За вас који планирате туристички одмор на селу, ево шта треба да знате:
1. Будилник на селу… За шта служи тај уређај?!
Још пре зоре на селу се оглашавају прави живи будилници – петлови. Њихово кукурикање прави је аларм природе, и што је још битније, није иритантно као пиштање телефона или часовника. Петлови су ту да вас опомињу на свака два минута, у осам циклуса, све док се не пробудите. Одлагање аларма вам у овом случају није потребно.
2. Хране се здраво јер знају шта једу
Сељаци не брину о томе да ли је воће прскано јер га гаје сами или их гаји неко кога познају. Знају да је семе које су оставили од прошле године здраво, немодификовано, а поврће здраво и укусно. Робна размена је итекако жива, па се мењају крушке за шљиве, струкови младог лука за парадајз, ораси за теглу меда… и оно што не стигну да посеју, становници села не морају да купе сваки пут.
3. Знају кад је комшијин рођендан
У граду можете годинама становати у згради, а да не знате ко живи у стану поред вашег, што је у селу немогуће. Људи су упућени једни на друге, а комшија учествује, како у свим радосним, тако и у тужним породичним догађајима.
Комшије активно помажу да се спреми свадбени ручак и слава. Иако код нас постоји пословична прича о комшијској свађи око плота, која заврши на суду и може да траје деценијама, највећи део српских сељака зна колико је комшија важан.
Мобе су традиционално окупљање и организована помоћ у физичким радовима на њиви. Ако је ваш колега са посла или факултета, рођен на селу, он ће вам спонтано понудити да дође и помогне вам око кречења и фарбања столарије, или прискочи у помоћ око спремања важног ручка.
4. Сеоска идила
Без јаког уличног осветљења, неона и реклама, сеоске ноћи су другачије, а звезде изгледају сјајније. Уместо саобраћајне буке, успаваће вас зрикавци. Цепање дрва, мирис покошеног сена, сакупљање суварака у шуми, ватра у огњишту у хладним ноћима, само су део јединственог доживљаја које само село може да пружи.
5. Кафанске вести
Људи на селу су део велике заједнице. Током пољопривредних радова, раштркани су по њивама, али се радо окупљају у локалној кафани. То је берза свих локалних вести.
Без намере да улепшавамо стварност кад је у питању распростањеност персоналних рачунара у нашој земљи, чињеница је да људи са селу данас, уколико постоји интернет веза, могу комуницирати са целим светом. Дакле, у селу је присутна интензивна размена локалних, али и интернационалних вести.
6. Чврсто на земљи
Сељаци су, рођењем, повезани са животињама, земљом и природом. Еколошка свест је њима “урођена”. Становници села другачије се носе са недаћама. Имају посебну врсту психичке стабилности.
Научили су да један град може да им “потуче” малине или уништи летину. Због сталног додира са земљом и са реалношћу, нису оптерећени илузијом о некој имагинарној контроли јер знају да је природу и временске прилике, немогуће контролисати.
7. Воле изненадне госте
Људи који живе на селу воле да им неко бане у госте и дочекују их уз: „Доброооодошлииии!”. То је заједничка одлика становника села на свим континентима а јачина њиховог гласа, 40 децибела је већа од јачине гласа становника града.
Ако изостане срдачни поздрав, потражите домаћине иза куће у задњем делу дворишта где држе живину, или у комшилуку. И наравно, пазите на домаћег пса чувара. Ако баш желите да се најавите, понудите рођацима или пријатељима да помогнете око спремања туршије, печења ракије или брања грожђа.
Приуштите себи да напустите загађени град, и за свој уложени рад и време, будете награђени теглом ајвара, киселих паприка са купусом… Можда ћете на војвођанском салашу, научити да месите чувену штрудлу.
Идите на село у време кад се овце јагње. Понудите се домаћину да одете са њим на пецање и уживајте са целим комшилуком у рибљем паприкашу. Можда ће ваше дете имати прилику да види тек рођено теле или присуствује постављању на ноге малог ждребета. То је призор који ћете сигурно памтити.
Опанак, РТС
