Поводом обележавања стогодишњице од ослобођења Будве у Првом светском рату у овом приморском граду постављени су болборди око којих се подигло много прашине протеклих дана.
На билбордима је приказан свечани улазак српске ослободилачке војске у Будву на Митровдан 1918. године, а управо је ово био разлог негодовања режимских медија и појединих организација у Црној Гори.
Билборди су у Црној Гори дочекани са много негодовања, те су чак описивани као скандал и провокација, па чак и “удар на уставни поредак Црне Горе”.
Да је ствар попримила озбиљне размере говори и реакција Министарства културе Црне Горе. Наиме, из ове установе стигло је саопштење да су билборди у Будви „покушај фалсификовања историје“, јер, како даље наводе, „сви историјски извори недвосмислено указују да је ослобођење Будве представљало чин повлачења аустроугарске војске са црногорског приморја, у чему није учествовала армија ниједне друге државе“, као да се ратови добијају и губе добровољним повлачењем и капитулацијом, пише Спутњак.
Ко ту заправо фалсификује историју и да ли је српска војска која је 1918. године ослободила Црну Гору, па и Будву, била ослободилачка или пак окупаторска, како гласи теза која се последњих година активно промовише у црногорској јавности?
У озбиљној историографији одавно је разјашњено питање да ли је српска војска ослободила Будву, као и шта се све десило 1918. године, каже за Спутњик др Будимир Алексић, коментаришући најновије догађаје поводом постављања билборда у част „ослобођења Будве“. То што црногорска митоманска историографија, односно псеудо историографија, и актуелна политика успостављају тезу да је била окупација ствар је једне политике и идеологије која је еминентно антисрпска, додаје Алексић.
„У науци код свих озбиљних и добронамјерних људи који желе да знају истину, нема спора шта се десило 1918. године, а то је да је Црна Гора већински одлучила преко својих политичких представника да се уједини са Србијом и да заједнички уђе у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, и да је српска војска била ослободилачка, управо онако како пише на плочи изнад градских врата у Старом граду у Будви. Наравно, идеологија која тако нетачно и злонамјерно гледа на те догађаје, јасно је да је против обиљежавања јубилеја који је био малтене најзначајнији у историји Будве“, каже Алексић.
Историчар Алексић, такође, напомиње да је Будва вековима била под окупацијом, још из времена Немањића, и да је ослобођена тек те 1918. године.
Те исте године, на Берлинском конгресу Црна Гора је добила и највећи део приморја, који је данас део њене територије. „На Берлинском конгресу 1878. године Црној Гори су припали Бар и Улцињ. Око Улциња је био дугогодишњи спор, док је Бар био у саставу Црне Горе, а граница је била ријечица Жељезница која је на улазу у сâм град Бар, што је била граница између Црне Горе и Аустроугарске. Остали дио данашњег црногорског приморја остао је у саставу Аустроугарске све до 1918. године. Вец́инско становништво било је убједљиво српско и православно, уз нешто мало римокатолика, и сви су они једва чекали да се ослободе од аустроугарске окупације, тако да на пример 1918. године Бока доноси одлуку да уђе у састав Краљевине Србије. Са историјског становишта ствари су потпуно јасне“, изричит је Алексић, преноси Спутник.
