Једанаестогодишњи Александар Пејчиновић, ученик ОШ „Милан Ракић“ у Београду добитник је награде “Читалац године”, Библиотеке града јер је само у 2017. години прочитао чак 300 књига. И није само то разлог који га чини посебним дететом. Његови одговори вешти су и елоквентни, да би му на богатству речника и лакоћи изражавања позавидели многи одрасли. Као врло мали решио је да унапређује своју духовност, а хумани гест за који се припрема посебно ће вас задивити.
– Ја не читам из обавезе, читам зато што ми се свиђа. Већ са две године препознавао сам слова. Читао сам их на регистарским таблицама. А имао сам и мудрог учитеља, своју маму. Са две и по године почео сам полако да спајам слова, па онда и речи, а мало-помало успео сам и да читам. Од тада не престајем! Неко ће помислити да немам други живот, да сам само уз књигу, али није тако. Тренирам кошарку, фолклор, користим мобилни телефон, дружим се, а највише волим бициклизам – прича овај ведар и свестрани дечак.
Од добијања награде чуо је разне коментаре: Било је оних који су говорили: „Александре, браво!“, али чуо сам и веома ружне коментаре попут: „Шта ти то читаш? Сликовнице?“ или „Сигурно узимаш књиге из библиотеке, па их враћаш непрочитане“. А било је и: „Пусти књигу, гледај‚ Фарму‘“ – каже млади Пејчиновић.
Књигама које воли враћа се и по два пута, а омиљене су му оне које оставе поуку која се тешко заборавља: “Од књиге очекујем да је мудра, забавна и загонетна. Да има поуку, али да не даје одмах све одговоре, да може да ме замисли, да се сам запитам о неким темама. Волим и религиозне књиге, верујем у Бога. Иако моји родитељи раније нису били побожни, ја сам сам осетио потребу за религијом. Пресудан догађај је био када сам са четири и по године пао са тобогана. Тада сам рекао мами: „Одведи ме у цркву, желим да причам са свештеником.“ Од тада осећам потребу да се молим и да читам религиозне књиге” – прича Александар, који је уписао и курс брзог читања.
Иако би било сасвим очекивано да због склоности ка књижевности из српског језика има петицу као врата, није тако.
– На полугодишту ми је закључена тројка иако се спремам за такмичење – каже мали читалац.
Вршњацима препоручује књигу „Бака гангстер“ од Дејвида Вилијамса.
Своју дугу косу, по којој је препознатљив, није пустио случајно.
– Гледао сам један прилог у вези са акцијом „Километар косе“, где се донира коса деци оболелој од рака. Желео сам и ја да помогнем, па сам решио да је пуштам. Чекам још мало да порасте, пошто је потребно 15 центиметара здраве косе да би се ошишала и донирала – каже Александар.
Опанак, Курир
