Alfonso Rejes (1889-1959) bio je meksički pisac (pripovedač, pesnik, dramski pisac, esejista, teoretičar književnosti, književni kritičar i prevodilac), jedan od najvećih erudita svog vremena i jedan je od najplodnijih i najuticajnijih hispanoameričkih književnika 20. veka. Tvorac je ideološke i estetske osnove latinoameričke književnosti. Pripadao je uticajnoj grupi intelektualaca „Ateneo“ i imao je veliki uticaj na modernu latinoameričku književnost i na stvaralaštvo Borhesa, Oktavija Paza, Fuentesa… U jednom eseju Borhes naziva Alfonsa Rejesa najvećim proznim piscem na španskom jeziku svih vremena. Njegov rad predstavlja važno svedočanstvo o Meksiku i kulturnoj i intelektualnoj eliti te zemlje u prvoj polovini XX veka.
Ovako je pisao o Srbima:
„Koliko je puta viđena Srbija da se diže, i koliko smo je puta videli da pada sa tih visina. Nemoguće je biti ravnodušan pred tolikom patnjom i tolikom hrabrošću.“
…
„U stvari, Srbija je romantična od svojih monaških kraljeva, svojih crkava, ljubavi prema relikvijama. Njene legende cvetaju u epohama njenih najvećih nedaća i dan nacionalnog slavlja je pomešan sa danom nacionalne žalosti.“
Alfonso Rejes (Meksiko), 1919.
