Sve zbog blaga Sirmijuma: Amerikanci hteli da premeste Sremsku Mitrovicu, a oni da nastave iskopavanja

0
1623

Sedamdesetih godina prošlog veka grupa američkih arheologa, uz podršku Vlade Amerike, ponudila je tadašnjoj Jugoslaviji da premeste jezgro Sremske Mitrovice na neko drugo mesto, da izgrade nov, moderan grad a da zauzvrat imaju pristup iskopavanju antičkog grada Sirmijumu na kojem leži današnja Sremska Mitrovica. Amerikanci su prisustvovali slučajnom iskopavanju  rimskih zlatnika neprocenljive vrednosti u Sremskoj Mitrovici i znali su da se tu krije još mnogo neotkrivenog blaga. Zvaničnici SFRJ predlog Amerike nisu ni uzeli u razmatranje.

Ekipa sa američkog Denison univerziteta zajedno sa Arheološkim institutom iz Beograda je od 1968. do 1973. godine je istraživala antički Sirmijum. Za tih pet godina iskopavanja sagledana je slika Sirmijuma koji je bio jedan od četiri prestonice Rimskog carstva. Istraživanja su omogućila da se otkrije poreklo „doline“ koja se nalazi u centru Sremske Mitrovice. “Dolinu“ , u kojoj se nalazi nekoliko centralnih ulica, grade tribine hipodroma koji se je pod zemljom. Rekonstrukcijom ovog antičkog zdanja otkriveno je da je sirmijumski hipodrom bio kopija drugih hipodroma Rimskog carstva. Koristeći tipološke norme projektovanja i izgradnje carskih hipodroma, arheolog dr Miroslav Jeremić bez većih problema uspeo je da sagleda i kasnocarski hipodrom Sirmijuma.

“Hipodrom je građen između 316. i 324. godine, na podsticaj Licinija i Konstantina Velikog. Bio je dug 450, a širok više od stotinu metara. Imao je eliptično trkalište, ogromno gledalište nošeno svodovima preko dvesta prostorija, koje nisu imale drugu namenu”, govorio je svojevremeno Jeremić.

Pročitajte i  Najjednostavniji recept za kiselu zimnicu: Turšija iz bureta pravi se lako, a o ukusima pričaće se cele zime
Maketa Sirmijuma i hipodroma

Hipodrom je svoju funkciju velikog cirkusa (kako su Rimljani nazivali hipodrom) izgubio u poslednjim decenijama četvrtog veka, kada su presušili finansijski izvori za njegovo skupo održavanje. U srednjem veku, hipodrom je bio neiscrpni izvor građevinskog materijala, dok ga zemlja nije prekrila, obrazujući današnju „dolinu“ u centralnom delu Sremske Mitrovice.

Arheolog dr Petar Milošević, koji je ceo svoj radni vek proveo na istraživanju Sirmijuma, umro je 2002. govoreći i pišući do svog poslednjeg časa da će jednog dana hipodrom biti otkopan i stavljen u funkciju.

Pročitajte i  Pokrov Presvete Bogorodice: Evo šta OBAVEZNO treba da urade žene koje žele da dobiju dete, a ne mogu!

Američkom arheolozi bili su očevici otkrića 33 rimska zlatnika, od kojih su četiri proglašena „najskupljim“ zlatnicima na planeti, s obzirom na to da takvi nigde više ne postoje. To otkriće uzdrmalo je svet, baš kao i otkriće zlatnog avarskog pojasa 1992. godine. Blago je otkriveno 13. jula 1972. godine prilikom kopanja temelja za robnu kuću „Mitrovčanka“. Bio je raspust, a gimnazijalac Zlatenko Kuzminac je kopao kako bi zaradio džeparac. Na dubini od oko šest metara ašovom je presekao zamotuljak, sličan ugljenisanoj koži iz kojeg su ispali zlatnici.

Pročitajte i  Kod ovih reči u srpskom jeziku ljudi najviše greše. Budite oprezni, one su odraz loše govorne kulture

“Tada nisam imao nikakvu predstavu o tome šta sam iskopao. Video sam samo da sam pronašao blago od 33 zlatnika, ali nisam ni slutio da su među njima četiri zlatnika vrednija od ostalih 29, vrednija od cele Sremske Mitrovice, samo zbog toga što je na njima lik Konstantina Velikog i što takvih nema nigde u svetu, ni u jednom muzeju, ni u jednoj kolekciji”, govorio je Kuzminac .
Zanimljivo je što je neprocenljive zlatnike posle 1656 godina otrkrio mladić čije je ime Zlatenko!

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime