Ivo Andrić, jedini naš nobelovac, nije poznat samo po svojim gnijalnim delima, već rado čitamo i njegovu meditativnu prozu.

U delima kao što su Ex Ponto, Znakovi pored puta, Razgovor sa Gojom, itd. Andrić je beležio kako svoje misli, tako i one interesantne, koje bi uhvatio od slučajnih prolaznika.

Pročitajte i  Pesma Matije Bećkovića posvećena Amfilohiju: Večne reči diraju u najdublji deo duše
Andrić u mlađim danima

Jednom prilikom zapisao je ulično dovikivanje  jednog jako ugojenog čoveka koje mnogo govori o karakteru našeg naroda.

 “Takav ti je Srbin. Dok ima, on jede dok ne pukne, a kad nema, on trpi dok ne crkne!”

Zapisao je Andrić!

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime