Свети Јустин Ћелијски рођен као Благоје Поповић 6. априла 1894. године један је од новоканонизованих српских светаца.
Током Првог светског рата као ђак и голобради дечак бива мобилисан у “ђачку чету” при војној болници у Нишу. Касније се, заједно са свештенством и војском повлачи преко Албаније, да би, стигавши у Скадар, млади Благоје замолио патријарха Димитрија за монашки постриг.
Патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
За живота Ава Јустин био је архимандрит манастира Ћелије, доктор Теологије и професор на Богословском факултету.
Ако долазиш у Србију, а не видиш оца Јустина Поповића, исто је као да одеш Рим, а не видиш папу, говорио је игуман Дечански Макарије Поповић.
Интересовање за Светог оца Јустина Поповића владало је и ван граница Србије, а многи најученији људи тог доба редовно су посећивали манастир Ћелије, како би поразговарали са њим.
Мудре мисли и поруке Светог старца остале су о након његовог упокојења, а једна од њих односила се на стицање материјалних добара.
Ево шта је Свети Јустијн Ћелијски поручио свима онима којима је само стало до новца.
“Не умеш ли да се радујеш сиромаштву, брате, не умеш ли да си срећан сиромаштвом, знај да си кандидат за Јуду! Чезнеш ли за богатством, тиња ли у теби жудња за новцем, знај да се у теби зачиње Јуда. Брате и пријатељу, запамти на сав живот: среброљубље је распело Христа, убило Бога; среброљубље је од ученика Христовог направило непријатеља Христовог, убицу Христовог. Но не само то: оно је и Јуду убило. Среброљубље има то проклето својство да човека чини не само Христоубицом, већ и самоубицом. Оно најпре убија Бога у души човековој; а убивши Бога у човеку, оно затим убија и самог човека. ”
Опанак
