Резерват биосфере кроз Србију, Хрватску, Мађарску, Аустрију и Словенију, такозвани „Европски Амазон“, који ће обухватити површину од чак милион хектара, корак је ближе реализацији, будући да је на овогодишњој конференцији Унеско на листу резервата биосфере додао и резерват „Мура“ у Словенији, наводи се у саопштењу Светске организације за природу.
„Бачко Подунавље“ у Србији уписано је пре годину дана на Унескову листу резервата биосфере, резервати у Мађарској и Хрватској проглашени су 2012. године, док се сада чека и номинација Аустрије.
До сада је под заштитом Унеска 850.000 хектара природних и културних подручја уз реке Муру, Драву и Дунав, док ће се „Европски Амазон“, који ће се простирати кроз пет држава, обухватити површину од милион хектара, кажу у Светској организацији за природу WWF.
„Недавно смо обележили годину дана од када се резерват биосфере ‘Бачко Подунавље’ у Србији придружио светској мрежи у оквиру програма Човек и природа“, рекла је за Танјуг координаторка пројекта Мура-Драва-Дунав у Србији из WWF Адриjа Душка Димовић.
Објаснила је да тај програм подразумева не само заштиту природе, већ хармоничан однос између људи и природе, баланс којим се очување природе успоставља у функцији одрживог развоја.
Димићева истиче да се у оквиру резервата биосфере „Бачко Подунавље“, који се простире на подручјима општина Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач и Бачка Паланка на површини од 176.635 хектара, налазе четири заштићена подручја, међу којима су изузетно вредни Специјални резервати природе „Горње Подунавље“ и „Карађорђево“.
Упоредо са иницијативом о успостављању резервата биосфере у пет земаља, у тим земљама се спроводе пројекти које кофинансира ЕУ, како би се оствариле заједничке мере заштите природе.
Развијају се активности засноване на принципима одрживог туризма, као што је бициклистичка тура кроз „Европски Амазон“, која ће пратити ток три реке – Муре, Драве и Дунава.
Од 2021. године заљубљеници у спорт и природу моћи ће бициклом да обиђу културне и природне вредности ових подручја.
Истовремено се спроводи ревитализација река ради успостављања нових природних станишта и простора за људске активности.
Резерват биосфере “Бачко Подунавље” се налази на северозападу Војводине и део је “Европског Амазона”, које представља једну од најочуванијих ритско-мочварних целина на читавом току Дунава.
Овај јединствени речни предео подручје је изузетне биолошке разноврсности и центар ретких природних станишта као што су простране плавне шуме, аде, рукавци и пешчане речне обале.
У оквиру резервата биосфере “Бачко Подунавље” који се простире на подручјима општина Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач и Бачка Паланка на површини од 176.635 хектара, налазе се четири заштићена подручја, међу којима је изузетно вредан Специјални резервати природе “Горње Подунавље”.
Због својих изузетних природних вредности Горње Подунавље је 1989. године проглашено за међународно значајно станиште птица (ИБА).
Географски положај
Резерват је остатак некадашњих пространих плавних предела Подунавља. Чине га следеће целине: Моношторски рит, Апатински рит, подручја Штрпца, Козаре и Карапанџе. Највећи део територије покривен је комплексима ритских плавних шума.
Овакви очувани изворни биотопи ретко где се могу срести, како код нас, тако и у Европи. Заједно са десном обалом, плавним подручјем у Барањи у Хрватској познатом по Копачком риту и плавним подручјем Карапанџа у Мађарској чини природну целину.
Саставни је део потенцијалног Резервата биосфере “Драва-Мура” и налази се на списку потенцијалних влажних подручја за упис на листу Рамсарске конвенције.
Специјални резерват природе “Горње Подунавље” стављен је под заштиту државе 20. јула 2001. као природно добро 1. категорије (од изузетног значаја за Републику).
Спектакуларна флора и фауна
Ритске шуме – прашуме, ритови и мочваре дарују исконску лепоту у којој царују ритски јелен и храст лужњак, су само један део прелепог споја копнених и водених екосистема.
Вода је станишта реликтних, ретких и угрожених биљних врста (борак, ребратица, језичасти љутић, бели и жути локвања, мочварни каћунак и др.).
У Горњем Подунављу живи 55 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 230 врста птица и 51 врста сисара, као и огроман број бескичмењака, од којих је фасцинантна фауна дневних лептира са преко 60 врста.
Укупна дрвна запремина износи преко 1.300.000 кубних метара од цега 40 одсто чине интезивни засади еуроамеричких топола.
Преко 30 животињских врста налази се на Прелиминарној листи флоре Србије, као природних реткости.
Животињске врсте од специјалног значаја које у њему живе су:
Орао белорепан (Халиаетус албицилла) – највећа птица грабљивица средње Европе. Врста чија је угроженост попримила међународне размере. Од тридесетак парова, колико их живи у Србији, односно Војводини, трећина се гнезди на подручју Специјалног резервата природе “Горње Подунавље”.
Црна рода (Цицониа нигра)
Врста која је проглашена за природну реткост у Србији. На подручју Специјалног резервата налази се 20-25 гнездећих парова, што представља четвртину националне популације.
Велики корморан (Пхалацроцораџ царбо)
Врста која је током 20-тог века изумрла као гнездарица у Србији. У последњих петнаестак година појавиле су се четири колоније у Војводини.
Колоније чапљи (Ардеа сп., Ардеола сп., Нyцтицораџ сп., Егретта сп.)
Према резултатима детаљног картирања, које је извршено током 1999. године, евидентирано је неколико сталних колонија чапљи на подручју Специјалног резервата.
Дивље патке (Анас сп., Аyтхyа сп.) и дивље гуске (Ансер сп.)
Врсте које се овде концентришу углавном током зимовања и у периоду миграција. У том периоду окупи се више десетина хиљада јединки.
Извор: Танјуг, srbijadanas.com