Badnje veče spaja Badnji dan i Božić, pa se često u našem narodu kaže za dve osobe koje su mnogo bliske i vezane da su kao Božić i Badnji dan. Kad padne mrak, domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu.
Pečenica se nosi na ražnju, obično je dvojica nose između sebe i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku decu rečima: Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče! Domaćica i ženska deca posipaju pečenicu i domaćina zoblju i pšenicom i odgovaraju mu: Dobro veče! Čestiti vi i vaša pšenica! Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera za Banji dan i Božićni ručak i prislanja je na istočni zid tamo gde su ikone i kandilo.
Zatim se unosi badnjak, koje je prethodno presečen na tri dela, da bi mogao da stane u šporet. Izgovaraju se iste reči kao prilikom unosa pečenice. Badnjak se stavlja na ognjište ili pored šporeta ili peći i odmah bi trebalo da se jedno drvo zapali. Ako nema ni peći ni šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
Nakon badnjaka u kuću se unosi slama, koja predstavlja simbol one slame u kojoj se Hristos rodio. Tada se sprovodi isti ritual kao prilikom unošenja pečenice i badnjaka. Zatim se slama pospe po celoj kući, a u onu koja dospe pod sto domaćica stavi razne slatkiše, igračkice i sitne poklone, koje deca traže i pijuču kao pilići.
Nakon što su uneseni pečenica, badnjak i slama, svi ukućani otpevaju tropar Roždestvo tvoje, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugoma praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera se sastoji od posne hrane, i to prebranca, sveže ili sušene ribe i suvog voća i drugih posnih jela.
