Јаворка Савић, коју сви знају по надимку Цула, рођена је у Церовцу код Смедеревске Паланке 5. јула 1914. године. Удала се у оближње село Голобок где је преживела три рата и одгајила четворо деце.
У време када се Цула удавала, било је важно колико имање има домаћин у чију кућу долази. Њен супруг је тада имао имање на седам хектара, које су одржавали. Али се за све у кући питао старешина.
“Немој да ме питате како сам преживела, било је гадно време кад сам ја била млада, то је било сасвим друго, морало да се слуша, морало све, свекра сам имала опасан, код њега као у војску”, каже Јаворка Цула Савић.
У то време, у селу није било струје, месила је хлеб током ноћи да би имала чиме да нахрани своју децу и раднике који су радили на имању. Супруга је изгубила након 15 година брака, али је остала на селу због деце.
“Четворо сам родила, седам унучета имам и једанаест праунука и једно чукунунуче, па то је живот”, каже Јаворка Цула Савић.
Ова витална жена, има век иза себе, каже смета јој једино што сада слабије види и чује, али иначе се осећа добро, јер је сва деца и унуци поштују и пазе.
“Слабо сам јела, па кажу, шта хоћеш да једеш да ти дамо: е сад ми се једе вруће печење и он отишао и донео ми печење да једем, не може боље”, каже Јаворка Савић.
Није Цула хтела из своје куће и из свог села, али како је године стижу, ипак је пристала да дође и да живи са ћерком у Смедереву. Успева да прочита наслове у новинама и воли да пије кафу са комшиницама.
“Она воли да чисти, пере, ја само одем из куће, ако нисам обрисала судове, она обрише опране, склони, ако су неопрани она мора да опере, воли да ради, ја мислим да то њу највише одржава, тај рад”, каже Славка Даншин.
Са своје 103 године ретко иде код лекара и само повремено попије неки лек. Каже, не зна ни сама шта ју је одржало толико у животу јер није имала лак живот, али радује се сваком новом дану.
За РТС Биљана Јовић и Александар Тодоровић
