Javorka Savić, koju svi znaju po nadimku Cula, rođena je u Cerovcu kod Smederevske Palanke 5. jula 1914. godine. Udala se u obližnje selo Golobok gde je preživela tri rata i odgajila četvoro dece.
U vreme kada se Cula udavala, bilo je važno koliko imanje ima domaćin u čiju kuću dolazi. Njen suprug je tada imao imanje na sedam hektara, koje su održavali. Ali se za sve u kući pitao starešina.
“Nemoj da me pitate kako sam preživela, bilo je gadno vreme kad sam ja bila mlada, to je bilo sasvim drugo, moralo da se sluša, moralo sve, svekra sam imala opasan, kod njega kao u vojsku”, kaže Javorka Cula Savić.
U to vreme, u selu nije bilo struje, mesila je hleb tokom noći da bi imala čime da nahrani svoju decu i radnike koji su radili na imanju. Supruga je izgubila nakon 15 godina braka, ali je ostala na selu zbog dece.
“Četvoro sam rodila, sedam unučeta imam i jedanaest praunuka i jedno čukununuče, pa to je život”, kaže Javorka Cula Savić.
Ova vitalna žena, ima vek iza sebe, kaže smeta joj jedino što sada slabije vidi i čuje, ali inače se oseća dobro, jer je sva deca i unuci poštuju i paze.
“Slabo sam jela, pa kažu, šta hoćeš da jedeš da ti damo: e sad mi se jede vruće pečenje i on otišao i doneo mi pečenje da jedem, ne može bolje”, kaže Javorka Savić.
Nije Cula htela iz svoje kuće i iz svog sela, ali kako je godine stižu, ipak je pristala da dođe i da živi sa ćerkom u Smederevu. Uspeva da pročita naslove u novinama i voli da pije kafu sa komšinicama.
“Ona voli da čisti, pere, ja samo odem iz kuće, ako nisam obrisala sudove, ona obriše oprane, skloni, ako su neoprani ona mora da opere, voli da radi, ja mislim da to nju najviše održava, taj rad”, kaže Slavka Danšin.
Sa svoje 103 godine retko ide kod lekara i samo povremeno popije neki lek. Kaže, ne zna ni sama šta ju je održalo toliko u životu jer nije imala lak život, ali raduje se svakom novom danu.
Za RTS Biljana Jović i Aleksandar Todorović
