У скромној кући у Машићима код Градишке, у Босни и Херцеговини, живи Јока Кутлача (72), старица авантуристичког духа, коју сви познају по брачним догодовштинама. Бака Јока се први пут удала у 23. години у Горње Карајзовце у Лијевче пољу, верујући да ће то бити доживотна заједница окруњена срећом, љубављу и разумевањем, пише Српскаинфо.
Међутим, њен тадашњи изабраник само је први или један у реду њених укупно 17 животних сапутника. Свима Јока помиње имена и наводи многе детаље али, каже, не би желела да то све заврши у новинама.
Бака Јока се први пут удала са 23 године.
– Удовица сам од рата, од када сам се разишла са последњим и не желим више да се удајем. Доста је било. За мене су то само приче које понављам често у друштву. Сви ме терају да објашњавам како сам се удавала и разудавала, ко је какав био, одакле… Истину говорим, али после сви кажу – немој Јоко лагати, није то све баш тако било – прича Јока Кутлача и наставља:
– Отишла сам у запрези, први пут, коњи су били окићени, певало се и веселило. Била је зима, али нас је љубав грејала. Мој први муж, покој му души, волео ме, мазио и пазио све док његови нису почели говоркати да сам ружна и да је он могао оженити лепшу и богатију цуру. Одмах сам га напустила и вратила се, нећу да ме понижавају – приповеда Јока.
О сваком бившем супругу би, напомиње, само да је мало упућенија у писаније, могла срочити роман или какву другу књигу.
– Други супруг презивао се Ждрал. Он је исто из Лијевча јер су тада, шездесет и неке, момци из равнице бегенисали цуре у брду. Нису хтели у комшилук. Ни ми, брдске цуре нисмо хтеле да тражимо момке у свом селу. Хтеле смо у богатије Лијевче, тамо где је ближе пут, где пролазе аутобуси, а мање иде пешке – прави Јока увод у подсећања на своје брачне авантуре.
Брак је трајао све док породица првог мужа није почела да прича да је ружна и да је он могао оженити лепшу и богатију цуру.
Каже да је Ждрала довела себи у кућу, да је “долетио код ње, као птица, како му презиме каже”.
– Није он био сиромашан, али је прихватио да се овде кућимо јер нисам имала браће, а моји родитељи су хтели да се огњиште не угаси. И он је био леп, говорио ми – Јоко моја Јокице, срећо моја срећице, љубави – и тако редом. Али, једном бану милиција из Тополе, траже мога Ждрала, питају где је, како да дођу до њега. Питам, шта се десило, а они ми рекоше да он одавно краде бицикле и да мора у затвор. Тако сам се и са њим разишла, он у затвор, шта ће ми такав? Кренула сам у потрагу за новим дечком – сећа се Јока свог неуспешног брака.
Касније је све постајало рутина, без много стреса и нервозе приликом разлаза.
– Не, не могу да кажем да свих 17 мушкараца није вредело, а да сам само ја добра. Било је међу њима највише пијанаца, али и ја сам пила, играла на столу, тукла се са њима. Била сам својевремено велики бекрија. Ко је спреман да мене такву трпи и подноси. Нико – описује Јока своја брачна искуства.
Свака удаја или разлаз, некада заведени у матичне књиге, а више пута склопљени на реч и завет, дуга су прича, како рече, дан до подне. Маштала је да има срећну породицу, децу, да живи у родном селу, окружена родбином и комшијама, али је животна судбина другачије одредила.
– Ни ја нисам као што сам била – прича бака Јока.
– Ништа није прошло као што сам маштала у девојачким данима. Сама сам, без деце, у пустом селу, без народа. Само ауто-путем тутње возила и сви негде иду, а овде се нико не зауставља. Кафане су затворене, нема ко да пије и лумпује, школа је без деце, испред задруге се нико не задржава, не пије на клупи него купи шта му треба, па за послом.
– То је мој живот, после свега. Ни ја нисам као што сам пре била, не пијем, не лудирам се, немам више ни с ким, а није ми до тога. Не планирам ни да се удајем, доста је било – одлучна је Јока, која повремено сретне некога од својих бивших, али су то шкрте приче, уздржане речи, без емоција, тек толико да покажу како се нису заборавили и да су се њихови животни путеви једном укрстили, а после заувек разишли.
(Српскаинфо)
