Бака Ружа, из села Периша код Сврљига, прославила је свој стоти рођендан окружена децом, унуцима, праунуцима, чукунуком и другом родбином. „Срећа је кад дођу да ме виде. Само да се видимо“, каже Ружа Миловановић из Периша.
Рођена је 1918. године у Ћуштици код Пирота, живела у селу, одгајала децу, дочекала чукунуке. Када је остала без супруга, живела је сама до своје 96. године. Сада о њој брине ћерка.
„Није захтевна, нема пуно посла око ње. Воли друштво, воли музику, воли да шета“, објашњава ћерка Милинка Јеремић.
Прославу 100. рођендана бака Руже организовао је њен унук. „Ретко ко дочека стоти рођендан, па да се скупимо, да се дружимо“, додаје унук Миланче Тошић.
Осим слабог слуха, у нови животни век закорачила је доброг здравља. Не иде код лекара и не пије лекове. А за дуг живот, рецепт је, каже, чашица ракије ујутру, слога у кући и рад. „С мужем се договарам у коју работу да идем. Много се работило, и превише“, истиче Ружа.
Сада ова, вероватно најстарија житељка сврљишке општине, радо прошета двориштем или попије кафу са комшикама и пријатељицама које су од ње млађе по 30 или 40 година.
