Бели мост у Врању већ вековима симбол је љубави.
Према неким веровањима свако ко има проблем у љубави треба да пређе у оба правца преко тог моста и све муке ће нестати.
У Врању већ дуго постоји и обичај да се младенци пре или после свадбе прошетају Мостом љубави и то га прво пређу са једне, а затим и са друге стране.
А легенда о настанку Моста љубави фасцинантна је и болна. И овог пута реч је о забрањеној љубави између Ајше, кћери богатог Селим бега и младог чобанчета Стојана.
Ајша је била кћер богатог Селим-бега и живели су одмах поред Врањске реке. Великим зидом, као и све жене тог доба, била је удаљена од осталог света, али је сваког дана слушала фрулу у одређено доба дана. Прво се заљубила у музику, а онда, гоњена радозналошћу, попела се на највиши прозор да види ко тако лепо свира. Био је то Стојан, млади чобанин који је тим путем водио овце. Загледала се она у њега, загледао се он у њу. Кад их је моћни Селим-бег нашао загрљене поред потока, извадио је кубуру с намером да убије Стојана, али га је Ајша заклонила својим телом. После је убио и Стојана. По легенди, оцу је рекла само: “Волим га!” Мучен грижом савести, отац је подигао мост од белог камена 1844, и он је и данас на истом месту.
Како легенда даље каже, Ајша и Стојан страдали су у септембру, па је тада изнад моста тако светло, а звезде сијају посебним сјајем, што и данас потврђују мештани Врања.
А као још један сведок минулих дана и болних легенди на мосту стоји и натпис на арапском, у коме се каже да мост подиже Ајша због својих греховба и грхова својих предака.
(Опанак)
