Упознајте Бељаницу, планину необичне лепоте, највећи резервоар питке воде у Србији са многобројним крашким изворима и врелима

Планина Бељаница својим преко 1000 м високим билом раздваја Хомоље од Јужног Кучаја. Највиши врх планине је 1339 метара. Представља једну од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Највећи део планинског комплекса који је заштићено природно подручје припада територији општине Деспотовац.

Бељаница је планина богата водом, подземним и површинским токовима. Нарочито су интересантни површински токови са великим бројем река и потока понорница. Њено подручје је, пре свега, највећи резервоар питке воде у Србији са многобројним крашким изворима и врелима.

Бељаница би остала неупадљив кречњачки масив да је вода и време нису уобличили и претворили у предео необичне лепоте. Таласи Ресаве су усекли дубоку клисуру између Бељанице и Кучајских планина, кише су избраздале вршне стене, снажна врела која избијају из камена су направила необичне водопаде, а водене капи су невероватном стрпљивошћу и филигранском прецизношћу створиле чудесни накит у тами многобројних пећина.

На северној страни планине Бељанице, на надморској висини од 950 метара налазе се Речке. По долини теку две речице, од којих већа понире у једном од најдубљих понора у Србији (Ивков понор – 156 м). Вода у свим токовима је чиста и може се пити из водотока.

Бељаница је у спелеолошким круговима веома позната као изузетно богата пећинама. Најпознатија пећина је Ресавска пећина, која је уређена за појединачне или колективне посете и отворена је током целе године. Поред Ресавске пећине постоји велики број пећина богатих свим врстама пећинског накита. Пећине изузетне лепоте су Јеларче, Пионирска пећина, Влашка пећина и Ивков понор, а нарочито се издвајају Извиђачка пећина, која по времену настанка и богатству накитом, не заостаје за Ресавском пећином и Велика Атула, као спелеолошки објекат посебне важности.

Лепоту планине Бељанице допуњују кањони реке Ресаве и Клочанице. Кањон Ресаве је један од најлепших и најинтересантијих крашких феномена читавог подручја. Клисура је заштићена у оквиру режима регионалног парка „Горња Ресава“ а делимично и у режиму строгог природног резервата.

На бељаничким висинама преко 700 м постоји велики број колиба у којима живе мештани околних села, који праве сир изузетног квалитета.

Аутор: DjordjeMarkovic – Сопствено дело, CC BY-SA 4.0, Веза

Вршни део планине чине пашњаци. Сам врх (1.339 метара) је стеновит, због чије се белине, изнад падина прекривених буковим и храстовим шумама. На јужној падини планине налази се водопад Велики бук. Могуће је да је Бељаница добила име због голих белих стена које изнад густих тамних шума бљеште на сунцу.

Прашумски комплекси Винатовача и Бусовата су већ строго заштићени природни резервати кучајско-бељаничког планинског масива. Познати су по очуваним, врло квалитетним буковим шумама. Међу њима има много стабала старијих од 200 година, док су нека стабла букве прави горостаси – високи по 46 метара и пречника већег од једног метра.

Бељаница Бујна вегетација и слаба насељеност пружају сигурно уточиште бројним животињским врстама. У ловишту има дивљих свиња, јелена, срна, дивљих мачака, зечева, фазана, препелица. У Ресави се крију пастрмке, кркуше, кленови и беовице.

Полазна тачка за обилазак Бељанице је планинска кућа “Суваја” на локалитету Лисине, на 376 м надморске висине. Лисине се налази у проширеном делу кањона Ресаве, што му даје врло атрактиван изглед. Од планинске куће води стаза ка врху Бељанице. Успон је на почетку благ и стаза пролази кроз воћњаке и преко ливада. Поред једне планинске колибе наилази се на занимљив извор. Код извора престаје зона пашњака и почињу букове шуме. Нагиб се стално повећава и успон постаје изузетно напоран, па само ретки примећују пријатну стазу, “тапацирану” сувим лишћем.

Аутор: DjordjeMarkovic – Сопствено дело, CC BY-SA 4.0, Веза

Огромна букова стабла праве густу хладовину, која олакшава напорно пешачење. Изласком из шуме престаје и успон. Пред нама се указује лепа травната висораван, прошарана многобројним кречњацким стенама. Шетња ивицом висоравни која обухвата површину од 10.000 ha пружа могућност детаљног разгледања клисуре реке Ресаве.
Силазак је сличан успону – изузетно стрм. Посебно је занимљива лева притока Ресаве, Клочаница, која понире у узаном кањону Суваја.