Још у првој деценији после завршетка Великог рата Београд је почео да поприма изглед праве модерне европске престонице тог времена.
Велика навала становништва у главни град Краљевине СХС учинио је да Београд готово преко ноћи добије више стотина хиљада становника. Сматра се да се у периоду од Првог до Другог светског рата становништво Београда утростручило.
Град се дизао из пепела у једном потпуно новом руху. На улицама су се кретали луксузни аутомобили, свирао се и слушао џез, улице су добијале нов изглед, шириле се, а уместо старих кућа ницале су вишеспратнице.
Једном речју, Београд је постајао центар привредног, политичког, административног, и пре свега, културног живота.
Након Великог рата Београд је муњевито почео да се изграђује. На местима где су биле њиве, ницале су вишеспратнице и палате. Атрактивни објекти ван ужег центра града привлачили су елиту да гради и да се насељава у близини, па су се тако у околини Белог двора подигле елитне виле, које и данас красе овај део града.
Подизањем велелепних згрда, које су до данас сачуване, центар града изгледао је европски. У то време никле су зграде, које и данас имају важну улогу у културном животу наше престонице: зграда САНУ, Капетан Мишино здање, зграде факултета, Коларчева задужбина, Универзитетска библиотека, комплекс универзитетских клиника, Главна пошта, Београдски сајам.
Велику промену доживела је и Кнез Михаилова улица. Од маленог, кривудавог сокака постаје прави трговачки центар- у њу се смештају најлуксузније радње. Симбол модерног Београда, између осталог, постају и Теразије.
У овом периоду, Београд добија и Зоолошки врт.
Као модерна престоница која доживљава културни процват, Београд је постао права туристичка атракција.
Отварањем Уметничког павиљона Удружења пријатеља уметности Цвијета Зузорић (1928) и Музеја кнеза Павла (1936) долази до развијања културног туризма.
Вртоглави развој туризма доводи до потребе за већим бројем угоститељских радника, те 1938. ниче и Виша угоститељска школа, прва на Балкану.
Неки подаци бележе да је у том периоду, Београд имао више туриста од тада највећих туристичких центара- Дубровника и Бледа.
Од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године, у време процвата Београда, градоначелник српске престонице је био Влада Илић српски индустријалац, председник београдске Индустријске коморе и Централне индустријске корпорације Југославиј.
Створио је пословну империју, која је имала у свом поседу 17 фабрика већином из текстилне бранше (штофаре), Електрично предузеће Србија и бројне некретнине. Као и остали што су дошли на власт у време комунистичког режима, , после рата је пао у немилост па је осуђен за сарадњу са окупатором, јер су његове фабрике радиле током окупације, а имовина му је конфискована.
Београдски универзитет је 1936. године добио 40 униформисаних стражара који су били задужени да одржавају ред. Заинтересовани за овај посао су углавном били подофицири, коју су добро познавали тај посао.
Униформе које су носили стражари су биле тамнозелене боје. Чувари нису имали опасаче, али су револвере носили у задњем џепу панталона.
Са друге стране, овај међуратни период узима се и као процват “полицијске државе”, а шта се под тим тачно мисли, сазнаћете у једном од наредних текстова.
(Опанак)
