Beograd između dva rata- najsjajniji period srpske prestonice kada je cvetala kultura, ali i policijska država

0
1765

Još u prvoj deceniji posle završetka Velikog rata Beograd je počeo da poprima izgled prave moderne evropske prestonice tog vremena.

Velika navala stanovništva u glavni grad Kraljevine SHS učinio je da Beograd gotovo preko noći dobije više stotina hiljada stanovnika. Smatra se da se u periodu od Prvog do Drugog svetskog rata stanovništvo Beograda utrostručilo.

Grad se dizao iz pepela u jednom potpuno novom ruhu. Na ulicama su se kretali luksuzni automobili, svirao se i slušao džez, ulice su dobijale nov izgled, širile se, a umesto starih kuća nicale su višespratnice.

vasina beograd između dvarata

Jednom rečju, Beograd je postajao centar privrednog, političkog, administrativnog, i pre svega, kulturnog života.

Nakon Velikog rata Beograd je munjevito počeo da se izgrađuje. Na mestima gde su bile njive, nicale su višespratnice i palate. Atraktivni objekti van užeg centra grada privlačili su elitu da gradi i da se naseljava u blizini, pa su se tako u okolini Belog dvora podigle elitne vile, koje i danas krase ovaj deo grada.

Pročitajte i  Na Savicu treba jesti masenicu: Recept za jelo koje su muslimani pravili na dan Svetog Save

Podizanjem velelepnih zgrda, koje su do danas sačuvane, centar grada izgledao je evropski. U to vreme nikle su zgrade, koje i danas imaju važnu ulogu u kulturnom životu naše prestonice: zgrada SANU, Kapetan Mišino zdanje, zgrade fakulteta, Kolarčeva zadužbina, Univerzitetska biblioteka, kompleks univerzitetskih klinika, Glavna pošta, Beogradski sajam.

Veliku promenu doživela je i Knez Mihailova ulica. Od malenog, krivudavog sokaka postaje pravi trgovački centar- u nju se smeštaju najluksuznije radnje. Simbol modernog Beograda, između ostalog, postaju i Terazije.

U ovom periodu, Beograd dobija i Zoološki vrt.

Pročitajte i  "Ko to tamo peva" je imao POTPUNO DRUGAČIJI scenario od onog koji svi znamo: Evo kako je trebalo da izgleda kultni film

beograd slavija

Kao moderna prestonica koja doživljava kulturni procvat, Beograd je postao prava turistička atrakcija.
Otvaranjem Umetničkog paviljona Udruženja prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić (1928) i Muzeja kneza Pavla (1936) dolazi do razvijanja kulturnog turizma.

Vrtoglavi razvoj turizma dovodi do potrebe za većim brojem ugostiteljskih radnika, te 1938. niče i Viša ugostiteljska škola, prva na Balkanu.

Neki podaci beleže da je u tom periodu, Beograd imao više turista od tada najvećih turističkih centara- Dubrovnika i Bleda.

Od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine, u vreme procvata Beograda, gradonačelnik srpske prestonice je bio Vlada Ilić srpski industrijalac, predsednik beogradske Industrijske komore i Centralne industrijske korporacije Jugoslavij.

Stvorio je poslovnu imperiju, koja je imala u svom posedu 17 fabrika većinom iz tekstilne branše (štofare), Električno preduzeće Srbija i brojne nekretnine. Kao i ostali što su došli na vlast u vreme komunističkog režima, , posle rata je pao u nemilost pa je osuđen za saradnju sa okupatorom, jer su njegove fabrike radile tokom okupacije, a imovina mu je konfiskovana.

Pročitajte i  Snažna poruka dr Danice Grujičić: Verujem da smo shvatili da materijalne stvari i skupa putovanja nisu najvažnija

Beogradski univerzitet je 1936. godine dobio 40 uniformisanih stražara koji su bili zaduženi da održavaju red. Zainteresovani za ovaj posao su uglavnom bili podoficiri, koju su dobro poznavali taj posao.

Uniforme koje su nosili stražari su bile tamnozelene boje. Čuvari nisu imali opasače, ali su revolvere nosili u zadnjem džepu pantalona.

Sa druge strane, ovaj međuratni period uzima se i kao procvat “policijske države”, a šta se pod tim tačno misli, saznaćete u jednom od narednih tekstova.

(Opanak)

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime