Већ пуне три године интернет магазин Опанак труди се да промовише и шири љубав према српству, српској историји, култури и традицији.
Овога пута решили смо да, кроз интервјуе са познатима, читаоцима приближимо обичај слављења славе и укажемо на његову важност.
Шта о слави мисли и како се у њеном дому обележава овај традиционални српски обичај, у интервјуу за наш магазин испричала је наша позната и изузетна уметница Биљана Крстић.
Биља Крстић већ годинама, кроз своје оригиналне наступе и јединствено извођење етно песама широм света, промовише и од заборава чува наше музичко наслеђе.
А како се у њеном дому обележава слава, сазнајте у даљем тексту-
Коју славу славите?
Славим Аранђеловдан или Светог Архангела Михаила. Како се у народу каже, првог међу Анђелима и војводу небеске војске. То је моја девојачка слава, коју сам почела да славим 2003. године. У мојој кући Крстића у Нишу, док су родитељи били живи, ову славу смо славили врло скромно у најужем породичном кругу.
Како обележавате славу у Вашем дому?
Дан раније, пре славе, умесим славски колач, а следећег јутра са ћеркама одлазим до мале цркве Св. Саве, изнад Славије, где поред колача носимо малу чинију са житом, мало црног вина и свећу, сачекамо да нам свештеник освешта колач и присуствујемо литургији. Код куће организујемо славски ручак за најужи део породице, пре тога упалимо свећу и прочитамо молитву. Тај дан нам је резервисан за разговор, договор и лепе породичне приче.
Колики значај, по Вашем мишљењу, има обележавање славе за идентитет Срба и очување српске нације, као и за саму породицу?
Славу везујемо за породицу, симбол је заједништва, има велики духовни значај… она је најважније породично славље. Још као дете сам од татине мајке, моје баке, слушала веома занимљиве приче о нашем светитељу и колико је важно да га поштујемо и да сачувамо славу јер је она наш заштитник и чувар.
Који је Ваш омиљени славски специјалитет?
Омиљена славска јела у нашој кући су сарма и пуњене паприке и то припремам на старински начин, онако како су некада спремале моја бака и мама.
Који је Ваш омиљени српски обичај?
Наши преци су имали пуно лепих обичаја. Још увек памтим како су моји родитељи са буклијом ишли у куће наших рођака и позивали на свадбу моје најстарије сестре. Буклија је била окићена цвећем и парама и била је напуњена домаћом ракијом. Када се оде у кућу и позове на свадбу, онда домаћин проба мало ракију из буклије и плати за позив. Данас је све другачије. Нема буклије, шаљу се позивнице за венчање. Изгубио се тај диван обичај као и многи други. Време се променило и мало је оних који воде рачуна о старим лепим српским обичајима.
(ОПАНАК)
