Србија данас обележава 104. годишњица Церске битке, у којој је српска војска извојевала једну од највећих победа у Првом светском рату.
То је уједно била битка у којој су Срби однели прву победу у Првом светском рату.
До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су тешке борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ.
Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 200.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије.
Око 25.ооо аустроугарских војника је погинуло или било рањено, док је српских 16.000 подофицира и војника и 259 официра, од чега је 2.107 њих погинуло, а 250 одведено у заробљеништво.
Српска војска је заробила око 500 аустроугарских војника.
У извештају о поразу аустроугарске војске, аустријски новинар Ервин Киш је написао: “Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници (…) Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу”.
По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дело ратне вештине, а као изузетан пример преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.
Церска битка је једна од највећих и најзначајнијих победа српске војске у Првом светском рату о прави је пример тактички добро осмишљене војне операције.
Српске војнике је предводио генерал Степа Степановић, који је након ове битке од регента Александра био награђен чином војводе.
Вест да је српска војска до ногу потукла аустроугарске трупе изненадила је светску јавност, која није очекивала да се једна мала држава, исцрпљена Балканским ратовима у претходне две године, може војнички одупрети великој сили.