Bog nikom dužan ne ostaje: Epska pesma koja svedoči o nastanku 4 srpska manastira, ali i o surovom paganskom žrtvovanju žene

0
4022
Freska u manastiru Rukumija

Bog nikom dužan ne ostaje je srpska narodna pesma koju je prvi put zapisao Vuk Karadžić u delu “Pjesme junačke najstarije, knjiga druga 1845”. Pripada neistorijskom ciklusu epskih pesama i kao takva svedoči o “univerzalnoj istini” koja proizilazi iz samog naslova pesme.

U doba kneza Lazara među srpskom vlastelom isticala su se dva brata Pavle i Radule Radić, koji su skladno živeli sa svojim ženama i sestrom Jelicom. Jelicu su braća obožavala koliko i ona njih. Međutim, sklad među njima narušava snaha Pavlovica, Pavlova žena, koja je u narodu zapamćena i kao “kučka Pavlovica”. Zbog ljubomore prema svojoj zaovi Jelici, jer je ona bila miljenica njenog muža, gradacijski čini zlodela za koja optužuje upravo nju – Jelicu.

Pročitajte i  Besmrtna ljubav srpskog pesnika: Govorili su da je UMRO dva puta, prvi put kad je izgubio voljenu

Najpre prekolje Pavlovog omiljenog konja vranca i optuži zaovu. Braća ispitaše sestricu, ova se zakune da nije i braća joj oprostiše. Pavlovica onda ubi omiljenog Pavlovog sokola i opet optuži zaovu, sestra se braći ponovo zakune da nije i opet joj oprostiše. Kad je Pavlovica videla da braća sestri ništa neće zameriti, baš na dan Svetog Ilije (2. avgust) uze zlatni zaovin nož i ubije sopstveno dete u kolevci, a potom podmete nož zaovi pod jastuk. Nakon toga počeše kukati i optuživati zaovu.

Braća kad su videla nož, uzeše sestru, vezaše joj udove za četiri konja i pustiše ih na četiri strane sveta kako bi rastrgli Jelicu. Tamo gde joj je pala brada nastade manastir Bradača, tamo gde joj je pala ruka nastade manastir Rukumija, tamo gde su joj pale oči nastade duhovno zdanje Sestroljin u kome se leče slabovidi, a tamo gde joj je palo truplo nastade manastir Zaova. Njene suze i šapat su se provlačili kroz gustu šumu tako da su u blizini manastira i lekoviti izvori Šopot i Suzine, a svuda gde je padala Jelicina krv raslo je smilje i bosilje.

Pročitajte i  Predstavljanje turizma Srbije u Budimpešti
Freska u manastiru Rukumija

Danas se u Rukumiji može videti freska Svete Jelice vezane za četiri bela konja na levom zidu manastira.

Pouka i upozorenje iz naslova pesme “Bog nikom dužan ne ostaje” na kraju se obistinjuje. Pavlovica se teško razbolela. Bolovala je devet godina moleći se Bogu za oprost, ali joj nije bilo spasa. Na kraju je priznala mužu zločin, a ovaj uze i rastrza je konjima kao i sestru.

Pročitajte i  "Beogradski noćni market" ponovo sa vama na pijaci "Skadarlija"

Na svakom mestu gde joj je krv pala raslo je trnje i koprivlje, a tamo gde joj je truplo palo nastade Zaovačko jezero. A na svakog Svetog Iliju, kaže srpska legenda, jezerom plivaju senke sokola, konja i kolevke.

Pavle i Radule okajaše grehe kod našeg kneza Lazara, koji je naložio da se podigne crkva Zaova. Zauzvrat, oni pođoše s njim na Kosovo gde su i pronašli svoj konačan mir, i tako se sjediniše sa njihovom voljenom sestricom ponovo.

Manastir Rukumija
Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime