Мађари су друга по величини етничка група у Војводини. Углавном су римокатоличке вероисповести, а мађарски језик је један од шест службених језика у Војводини. Имају богату традицију и фоклор. Чардаш је најпознатија народна мађарска игра за коју смо сви чули, ако не другачије, онда из песама Ђорђа Балашевића „Девојка са чардаш ногама“ и „Јанош“ коју је отпевала Лепа Брена.
Чардаш (мађ. Csárdás) је добио име по месту Чарди у Мађарској где се највише свирао. Најранији извори о настанку чардаша воде у 18. век. Мађари су играли чардаш приликом испраћаја младића у војску, а популаризовали су га мађарски Роми по читавој тадашњој краљевини и околним земљама.
Чардаш је специфичан по варијацији у брзини, почиње полако, а завршава се веома брзо. Зато су играчима потребне јаке и издржљиве „чардаш ноге“. Постоје и друге варијације темпа, и то су ретки чардаш (ritka csárdás), густи чардаш (sűrű csárdás) и трчећи чардаш (szökős csárdás). Музика је 2/4 и 4/4. Играчи су распоређени у мушко-женске парове. Девојке на себи имају у традиционалне црвене хаљине и црвене чизмице, а момци су обучени у народну ношњу и на ногама обавезно имају црне јахачке чизме.
Најпознатији чардаш компоновао је Италијан Виторио Монти за виолину и клавир.
Послушајте и погледајте ову изузетну мађарску народну игру.
Снимак из 1973. године
