Троножац је ниска столичица чије је седиште у облику заобљеног троугла, постављен на три ножице. Векови и традиција створили су од троношца прави српски симбол огњишта и топлине породице. Да ово није само столица сведочи и народно веровање које каже да у сваком дому мора постојати троножац зарад очувања спокоја и благостања. На њему се седи у положају приправности док се не ослободи нешто удобније, приликом привременог одмора и предаха од неког посла, или током самог рада, близу огњишта.
Седећи на овом својеврсном времеплову свако може имати ту част да доживи део старе српске традиције. А како би многи људи могли да седе “српским начином” побринуо се брачни пар Јолић из Збојштице код Ужица,када је пре петнаестак година напустио подстанарски живот и радно место у граду и посветио се послу који воли.
Владан Јолић израђује дрвене троношке а његова супруга Нада их осликава. Осим столица које су им, како кажу, школовале децу, од дрвета израђују сувенире и друге предмете.
Владан је некада радио као машинац у Ваљаоници, а Нада као економски техничар. Ни једно ни друго нису били задовољни својим позивом и привлачио их је други вид занимања. Успели су уз велику вољу, труд и љубав каже Нада, и тим послом одшколовали три студента.
“Увек сам маштао како ћу то да напустим. Троношке сам почео да радим 2001. године, прво за Етно-парк Сирогојно, а после и друге производе, да би се Нада онда укључила у посао и почела да осликава.”
“Жеља а и таленат који сам имала од раног детињства определили су ме да кренем овим путем”, каже Нада. “Једноставно, посао економског техничара није одговарао мојом природи.”
Таленат, неисцрпну инспирацију и љубав према селу, Јолићи су преточили у рад из задовољства, које им је донела њихова занатско-уметничка радионица “Етно-стил”.
“Ми уживамо у томе што радимо. Живимо овде где волимо и мислим да нам је лепо и не кајемо се што смо то урадили”, додаје Владан.
Стваралачку енергију и уметнички дар супружника, сада и пословних партнера, препознају и купци због којих троношке, синије, дрвене качице, вретена, старински рамови и други сувенири, стижу до купаца широм света.
Тренутно раде скоро искључиво за неколико туристичких организација – Ужице, Бајина Башта, Ваљево, Крагујевац, Етно-парк Сирогојно, и кажу да су задовољни.
Јолићи и даље маштају и верују да ће има се сан о покретању сеоског туризма и отварању радионице за посетиоце, баш као и предходни, ускоро остварити.
РТС
