Stari, stari Beograd!
“U njemu još postoji ona ista stara, rđava kaldrma i u njuemu se još jednako tera ona ista, stara, rđava politika; u njemu još jednako ima 50 profesora i 400 žandara; 10 škola i 12 kasarni; još jednako jedna opštinska bolnica, a dva opštinska groblja: u njemu se još prema protokolu “umiruščih” zna koliko leži mrtvih, a prema knjigama statističkog odeljenja ne zna koliko ima živih stanovnika; u njemu još postoji jedna uprava varoši Beograda a šest kvartova, ali se još jednako tako pametno radi kao da postoji jedan kvart a šest uprava varoši Beograda; još postoji pet banaka, a jedan trgovački i menički sud, a odavno je već trebalo da bude jedna banka a šest meničkih sudova… U njemu se još jednako menjaju opštinski odbori, a ostaju stalno neregulisane ulice…”
A ovako je Andre Bar doživeo Beograd 1903. godine:
“Beograd! Varoš neverovatno živopisna i lepa. On leži na strmovitom bregu ćije obale zapljuskuju Sava i Dunav i po kome se kuće nižu kao gnezda po planinskim stenama!
Beograd je poetičan i divlji! Polovina je tvrđava, polovina varoš! Kako je samo čudnovata ona mešavina njegovih krstova i minareta! Beograd je mesto gde se dva sveta, Evropa i Istok, susreću ne mešajući se jedno s drugim. Nikad nijedan predeo nije u mnei izazvao silnije uzbuđenje nečeg orginalnog i novog!
