Како је Бранислав Нушић предвидео пропаст кафана у Србији: Модерна имена избацила су чокање и увела сламчице

„И неће проћи много времена па ће и тамо ишчезнути чокањи и печење с пања, а зацариће вермути и оранжаде са сламчицом… И тада ће се избрисати и последњи траг живота старога Београда…“

Овим речима своје приповедање о овим, нарочитим окупљалиштима почиње непревазиђени Бранислав Нушић, у својим белешкама. У своје време велики писац оплакивао је престоничке кафане које су наследиле неке друге, њему модерне, за којима потом ми данас жалимо баш као што је Нушић ожалио своје.

Кафана Соколовић 1934.
Кафана Соколовић 1934.

Нушић у својим белешкама набраја да су се сви јавни послови обављали у кафани, „од састанака ради посла, ту су се чак и адвокати саветовали са клијентима, ту се заказивао састанак између проводаџије и девојчиног оца, ту је дужник потписивао меницу, ортак уговор, тужилац пуномоћје…“ Сви јавни акти, примећује Нушић, осим тестамента, завршавани су у кафани.

– Ту, скоро, читао сам један оглас у новинама – бележио је Нушић. – Нека кафана, у једном предграђу Београда, која се поносно назвала „Нови век“, објављује да је „модерно преуређена“ и да, сем одличног пића и тачне послуге, свако вече у њој „концертира“ џаз-банд и изводи се дансинг.

Pročitajte i  "Ноћ укуса" на пијаци "Палилула": Добар провод уз дегустацију и музику

„Нови век“, одиста нови век, јадао се даље мудри хроничар. „Боље име није могла понети ова кафана у предграђу па да обележи период прелома који наше доба прижељкује. Док су монденски етаблисмани са егзотичним именима „Ексцелзиор“, „Палас“, „Луксор“ и „Сплендид“ сузбили из центра наше престонице наше старе кафанице „Код Жмурка“, „Мецовалије“ и „Дарданела“, ми смо се, стари Београђани, зар и мирили оним што нови живот и ново доба мора са собом донети. Брисали су се трагови један по један; рушила се једна по једна кафана у којој смо младост провели, а често можда и младост сахранили, и ми смо побожно скидали капу и шаптали резигнирано за покојником којега су крај нас провели: Бог да јој душу прости!“

Кафана „Слога“ на Карабурми двадесетих година 20. века
Кафана „Слога“ на Карабурми двадесетих година 20. века

Очајавања вредна била су и пишчева сећања о сеоби, „тамо на периферију, и оних класичних касапских пањева на којима се секиром черечило печено прасе и јагње; одселиле су се и оне простране, прљаве и прегореле тепсије у којима су се крчкале крезле и шкембићи… све, све се одселило тамо на периферију…“

Pročitajte i  Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Сета човека који описује Београд почетком 20. века слична је сентименту који описује суграђанин данашњице, један век касније.

– …И неће проћи много времена па ће и тамо ишчезнути чокањи и печење с пања, а зацариће вермути и оранжаде са сламчицом… И тада ће се избрисати и последњи траг живота старога Београда и ишчезнуће из памћења наших онај ведри, онај патријархални живот предратне престонице, који је, додуше, имао много примитивнога у себи, али је имао и нечега срдачнога, нечега топлога, нечега што генерације васпитава љубављу према родној груди, из којега је васпитања и поникла она велика генерација која је обилном крвљу натопила Куманово, Једрене, Брегалницу, Цер, Добро поље и Кајмакчалан, а расула своје кости широм бела света, од Далекога истока до суморног запада.

Кафана Албанија између два рата
Кафана Албанија између два рата

Нушић, дабоме, није ни слутио да ће данас постојати друштвене мреже, у његово доба таман су се одомаћили радио апарати, а први, експертиментални телевизијски програм у Београду био је емитован на Јесењем сајму исте, 1938. године, када се писац упокојио.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

Данас са истим, његовим сентиментом, суграђани упитани за „добра, стара времена“ не помињу крезле (већина и не зна шта је то), али их сећања вуку ка нечему другом.

Сасвим основано, данашњи упосленици писане речи памте „Бермудски троугао“, који су чиниле легендарне кафане „Под липом“, „Шуматовац“ и „Грмеч“, зачудно именоване српским именима која су данас постала потпуно „демоде“. Новинарство, глумиште и људи од пера, али и којекакав другачији свет који је хтео да им буде близу, обавезно је морао да заседне у неку од ових кафана, ако би уопште хтео да се сматра Београђанином или макар неким ко тежи том статусу.

Кафана "Под липом"
Кафана “Под липом”

Нушићу је то била нејасна и помодна будућност. Али, као и свака друга, и његова се будућност преточила у нечју прошлост. Овог пута нашу.

Извори: Њузвик, Новости, Расен

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...