Бранковина – „село пуно историје“, на само неколико километара од Ваљева, завичај је многих личности српске историје и културе.
Постојбина је чувене породице Ненадовић, чији су чланови били вође Првог српског устанка, духовне вође и путописци, министри прве српске владе. Иако се убраја међу најстарија села ваљевског краја, у српску историју улази тек за време војевања кнеза Алексе Ненадовића у аустро-турском рату.
Он је најпознатија жртва сече кнезова 1804. године, а својим делима у великој мери је припремио терен за Први српски устанак. Његов започети посао, са великим успехом су наставили остали чланови породице Ненадовић, пре свега војвода Јаков који је био командант целе западне Србије и водећи устанички старешина после Вожда, али и први српски министар унутрашњих послова.
Поред њега ту је био и Прота Матеја – војвода, дипломата, законописац, први председник Правитељствујушчег совјета српског и писац познатих Мемоара. Једини војнички образован члан ове породице био је Сима Ненадовић, Карађорђев војвода и херој другог српског устанка, као и Јеврем Ненадовић. Нису само хероји Првог и Другог српског устанка остали запамћени као велики људи породице Ненадовић родом из Бранковине.
Поред њих ту је и син Проте Матеје, Чика Љуба, славни путописац, песник и просветитељ. Ћерка војводе Јеврема Ненадовића, била је књегиња Персида, мајка краља Петра Првог Ослободиоца, па је зато Бранковина позната и као „мајчевина“ краљевске династије Карађорђевић.
Славу Бранковине, светом је ширила и највећа српска песникиња, Десанка Максимовић, која је у ово село дошла као беба, у њему провела детињство, завршила основну школу, написала своје прве стихове и увек се радо враћала, своме селу, својој Бранковини. Село које је обележило најбезбрижнији период њеног детињства, било је вечна инспирација и опевано у многим њеним делима. Бранковини се обраћала као човеку, са пуно љубави, пажње и пожртвованости. Последње дане свог живота, Десанка је провела у завичају који је толико волела, а по њеној жељи, ту је и сахрањена.
У знаменитости Бранковине, у склопу културно-историјског комплекса, издваја се црква Светих Ахранђела, која је завршена 1830. године. Задужбина је Проте Матеје Ненадовића. При цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду музејске поставке, која чува крст реликвијер из X века, Хаџи Рувимов дуборезни крст, Велико јеванђеље које је Прота добио као поклон руског цара, ручни крст Протин, иконе Светог Архангела Михаила, Светог Јована и Светог Николе, као и многобројне старе књиге.
У непосредној близини цркве сахрањени су бројни чланови породице Ненадовић, а у црквеној порти се налази гроб Десанке Максимовић.
У порти цркве, налазе се и грађевине једноставног облика, које потичу из деветнаестог века. Реч је о пет собрашица, које су, у то време, грађене у близини цркава и манастира и у којима се окупљао народ у време светковина, сабора и црквених празника. Собрашнице представљају ретке примере народног градитељства.
Овде се налази и вајат Ненадовића, као и прва државна школа која је сазидана 1836.године, Протина школа. Унутрашњост Протине школе прилагођена је школској намени, а данас се у њој налази музејска изложба, посвећена развоју школства у то време. Још једна школска зграда подигнута је 1894. године, а обновљена 1985. године. У њој је учила Десанка Максимовић, па се данас на овом месту, свако може упознати са животним и књижевним путем песникиње.
У непосредној близини подигнута је и реплика куће Ненадовића, као зачетак даљег развоја овог својеврсног музејског комплекса на отвореном.
tov.rs/brankovina/srbijuvolimo.rs
