Nekada davno u Sremu su živeli Kelti, posle njih Rimljani, Srem su osvajali Turci i Austrougari. U jednom periodu istorije, Srem je bio na granici između turskog i austrijskog carstva i pripadao je Vojnoj krajini. Veliki udarac na područje Srema i srpski narod desio se stvaranjem takozvane Nezavisne države Hrvatske.
Srpsko stanovništvo u Sremu borilo se za svoj opstanak, nacionalni identitet i jezik pružajući otpor pokatoličavanju i primanju islamske vere. Veliku ulogu u tome, kao predstavnik srpskog naroda, imala je pravoslavna crkva i njeni poglavari.
Danas, u velelepnom zdanju iz 18. veka nalazi se jedna od dve zgrade Muzeja Srema u kome se čuvaju i izlažu dragoceni predmeti i umetnička dela kao svedoci događaja iz prošlosti.
U okviru stalne istorijske postavke posetioci mogu da pođu putem bogate istorije Srema.
Razne vredne ostave pronađene su na sremskim njivama posle Drugog svetskog rata kada je počelo duboko oranje. Pronađen je nakit, srednjovekovni novac iz cele Evrope jer se kroz Srem prolazilo, putovalo ka Srbiji i Carigradu, a u Sremu se nalazila i kovnica novca.
Iz perioda turske vladavine, kada se Sremska Mitrovica se zvala Šeher Mitrovica, čuvaju se srednjovekovne sablje kao i rukopisne knjige Srbulje koje su nastale u 15. i 16. veku. U Muzeju Srema izložen je Službenik za liturgiju Jovana Zlatoustog i Svetog Vasilija Velikog koji je štampan u Veneciji.
Period Austrijsko-turskih ratova
Jedan deo Srema pripadao Vojnoj granici koja je bila tampon zona između Turske i Austrougarske.
„Srpski narod mnogo patio jer mu je Turska nanela puno zla. Austrougarska je iskoristila to nacionalno osećanje i patnju kod Srba graničara. Kada bi odlazili na vežbe za evropsko ratište, posebno bi se za Srbe pravile vojne vežbe tako što bi se kao meta postavljalo strašilo u turskoj odeći. Nacionalno osećanje je iskorišćeno za vojne vežbe i postizanje cilja“, objašnjava Olivera Delić kustos Muzeja Srema i autor stalne istorijske postavke.
„Kada gledate slike ratnika iz tog perioda npr. Karađorđa, vidite da su oni obučeni u narodno odelo i da imaju dva pištolja jer su u ratu protiv Turaka, a kasnije i na evropskim frontovima, koristili konje. Kada idu u jednom pravcu, jednom rukom drže uzde a drugom rukom pucaju, kada se okrenu onda vrate taj pištolj i obrnu se ruke“, opisuje kustos Olivera Delić.
Nakon austrijsko-turskih velikih ratova dat je proglas da se jave svi koji su imali zemlju na području Srema. Međutim, kako su to bili veoma teški ratovi, dosta našeg stanovništva koje je živelo u Sremu i Vojvodini je izginulo ili se razbežalo. Oni koji su primili islam otišli su za turskom vojskom, oni koji su ostali verni pravoslavlju bili su desetkovani. Zemlja je bila neobrađena i pusta, malo ljudi se javilo na taj poziv.
Portreti Arsenija IV Jovanovića i mitropolita Stefana Stratimirovića
U Muzeju Srema izložen je portret Arsenija Jovanovića Šakabente, slika nepoznatog autora koja potiče iz 18. veka, 50 godina nakon seobe.
Arsenije Jovanović Šakabenta bio je pećki patrijarh, zatim karlovački mitropolit, koji je aktivno radio na oslobođenju Srbije od Turaka i predvodio drugu veliku seobu Srba 1740. godine.
Na drugom portretu je Stefan Stratimirović, pravoslavni mitropolit karlovački, predstavnik našeg naroda u austrougarskoj monarhiji. Autor portreta iz 1820. godine je srpski slikar Pavel Đurković.
Sveštena lica, mitropoliti bili su predstavnici srpskog naroda i zato je njihov značaj veliki. Crkva je u to vreme očuvala nacionalni identitet Srba, borila se za autonomiju jezika, pisma i za srpske škole.
Slika „Seoba Srba“ Paje Jovanovića
„Seoba Srba“ delo jednog od naših najvećih slikara Paje Jovanovića nastala 1895. godine. Velike seobe Srba desile su se u 17. I 18. veku kada je srpsko stanovništvo iz južnih krajeva i sa Kosova migriralo na sever u područje tadašnje južne Ugarske (Vojvodine) i austrijske Vojne krajine. U U Muzeju Srema, čuva se ova slika nastala tehnikom oleografije, reprodukcije u više primeraka.
„Slika Seoba Srba bila je kultna slika Srba u Vojvodina, često je krasila njihove domove. Slika predstavlja pripadnost , kolektivno sećanje, evociranje, ukrašavanje i građanski prestiž. Ona je o svemu govorila kada su uđe u jednu građansku kuću. Bila je velika hrabrost imati takvu sliku u kući u Austrougarskoj u određenim kriznim momentima“, istakla je kustos Muzeja Srema Olivera Delić.
Dragocene ikone iz fruškogorskih manastira
U Muzeju Srema izložene su dragocene ikone iz fruškogorskih manastira koje potiču iz 16, 17. i 18. veka. Posle Drugog svetskog rata Tehnički biro u gradu dobija od pokrajinskog Generalštaba nalog da se izvrši prikupljanje celokupne kulturne zaostavštine koja se nalazi u porušenim manastirima na Fruškoj gori. Radnici iz kulture Mitrovice sakupili su odbačene i uništene ikone koje se sada čuvaju u Muzeju Srema. Mnoge su dobile zaštitu i obradu kako bi se očuvale. Ikona proroka Jeremije je svrstana u izuzetnu vrednost u narodnom blagu Srbije.
Sveti Nikola
U Muzeju Srema čuva se impresivna originalna slika „Sveti Nikola“, srpskog slikara Uroša Predića.
Plemićka porodica Bajić
Porodica Bajić došla je u Mitrovicu polovinom 17. veka. Janko Bajić je iz sela Blace u Makedoniji doveo celu porodicu u u Mitrovicu jer je bio blizu prelaz preko Save u Srbiju. On je bio trgovac, stekao je veliku imovinu trgovinom I bio je toliko jak da je prilikom opsade Šapca dao svoju flotu I poslao građevinski materijal. Zbog toga i zbog velike količine novca koji je Janko Bajić dao u carsku kasu, porodica je dobila plemićku titulu. Porodica Bajić dala je lekare, psihologe, pravnike… svi su oni i danas uticajni i znani ljudi za određene oblasti kojom se bave.
