Бурна историја у Музеју Срема: Слика „Сеоба Срба“ поносно је красила домове сремских грађанских породица

0
378

Некада давно у Срему су живели Келти, после њих Римљани, Срем су освајали Турци и Аустроугари. У једном периоду историје, Срем је био на граници између турског и аустријског царства и припадао је Војној крајини. Велики ударац на подручје Срема и српски народ десио се стварањем такозване Независне државе Хрватске.

Српско становништво у Срему борило се за свој опстанак, национални идентитет и језик пружајући отпор покатоличавању и примању исламске вере. Велику улогу у томе, као представник српског народа, имала је православна црква и њени поглавари.

Данас, у велелепном здању из 18. века налази се једна од две зграде Музеја Срема у коме се чувају и излажу драгоцени предмети и уметничка дела као сведоци догађаја из прошлости.
У оквиру сталне историјске поставке посетиоци могу да пођу путем богате историје Срема.
Разне вредне оставе пронађене су на сремским њивама после Другог светског рата када је почело дубоко орање. Пронађен је накит, средњовековни новац из целе Европе јер се кроз Срем пролазило, путовало ка Србији и Цариграду, а у Срему се налазила и ковница новца.

Средњовековни накит изложен у Музеју Срема

Из периода турске владавине, када се Сремска Митровица се звала Шехер Митровица, чувају се средњовековне сабље као и рукописне књиге Србуље које су настале у 15. и 16. веку. У Музеју Срема изложен је Службеник за литургију Јована Златоустог и Светог Василија Великог који је штампан у Венецији.

Рукописне књиге “Србуље” и Службеник за литургију, Музеј Срема
Прибор за свето причешће

Период Аустријско-турских ратова

Један део Срема припадао Војној граници која је била тампон зона између Турске и Аустроугарске.

„Српски народ много патио јер му је Турска нанела пуно зла. Аустроугарска је искористила то национално осећање и патњу код Срба граничара. Када би одлазили на вежбе за европско ратиште, посебно би се за Србе правиле војне вежбе тако што би се као мета постављало страшило у турској одећи. Национално осећање је искоришћено за војне вежбе и постизање циља“, објашњава Оливера Делић кустос Музеја Срема и аутор сталне историјске поставке.

„Када гледате слике ратника из тог периода нпр. Карађорђа, видите да су они обучени у народно одело и да имају два пиштоља јер су у рату против Турака, а касније и на европским фронтовима, користили коње. Када иду у једном правцу, једном руком држе узде а другом руком пуцају, када се окрену онда врате тај пиштољ и обрну се руке“, описује кустос Оливера Делић.

Након аустријско-турских великих ратова дат је проглас да се јаве сви који су имали земљу на подручју Срема. Међутим, како су то били веома тешки ратови, доста нашег становништва које је живело у Срему и Војводини је изгинуло или се разбежало. Они који су примили ислам отишли су за турском војском, они који су остали верни православљу били су десетковани. Земља је била необрађена и пуста, мало људи се јавило на тај позив.

Портрети Арсенија IV Јовановића и митрополита Стефана Стратимировића

У Музеју Срема изложен је портрет Арсенија Јовановића Шакабенте, слика непознатог аутора која потиче из 18. века, 50 година након сеобе.

Арсеније Јовановић Шакабентa био је пећки патријарх, затим карловачки митрополит, који је активно радио на ослобођењу Србије од Турака и предводио другу велику сеобу Срба 1740. године.
На другом портрету је Стефан Стратимировић, православни митрополит карловачки, представник нашег народа у аустроугарској монархији. Аутор портрета из 1820. године је српски сликар Павел Ђурковић.
Свештена лица, митрополити били су представници српског народа и зато је њихов значај велики. Црква је у то време очувала национални идентитет Срба, борила се за аутономију језика, писма и за српске школе.

Арсеније IV Јовановић Шакабента и Стефан Стратимировић, митрополити карловачки

Слика „Сеоба Срба“ Паје Јовановића

„Сеоба Срба“ дело једног од наших највећих сликара Паје Јовановића настала 1895. године. Велике сеобе Срба десиле су се у 17. И 18. веку када је српско становништво из јужних крајева и са Косова мигрирало на север у подручје тадашње јужне Угарске (Војводине) и аустријске Војне крајине. У У Музеју Срема, чува се ова слика настала техником олеографије, репродукције у више примерака.
„Слика Сеоба Срба била је култна слика Срба у Војводина, често је красила њихове домове. Слика представља припадност , колективно сећање, евоцирање, украшавање и грађански престиж. Она је о свему говорила када су уђе у једну грађанску кућу. Била је велика храброст имати такву слику у кући у Аустроугарској у одређеним кризним моментима“, истакла је кустос Музеја Срема Оливера Делић.

Сеоба Срба, Паја Јовановић

Драгоцене иконе из фрушкогорских манастира

У Музеју Срема изложене су драгоцене иконе из фрушкогорских манастира које потичу из 16, 17. и 18. века. После Другог светског рата Технички биро у граду добија од покрајинског Генералштаба налог да се изврши прикупљање целокупне културне заоставштине која се налази у порушеним манастирима на Фрушкој гори. Радници из културе Митровице сакупили су одбачене и уништене иконе које се сада чувају у Музеју Срема. Многе су добиле заштиту и обраду како би се очувале. Икона пророка Јеремије је сврстана у изузетну вредност у народном благу Србије.

Икона пророка Јеремије у Музеју Срема, део националног блага Србије

Свети Никола

У Музеју Срема чува се импресивна оригинална слика „Свети Никола“, српског сликара Уроша Предића.

Свети Никола, слика Уроша Предића чува се у Музеју Срема

Племићка породица Бајић

Породица Бајић дошла је у Митровицу половином 17. века. Јанко Бајић је из села Блаце у Македонији довео целу породицу у у Митровицу јер је био близу прелаз преко Саве у Србију. Он је био трговац, стекао је велику имовину трговином И био је толико јак да је приликом опсаде Шапца дао своју флоту И послао грађевински материјал. Због тога и због велике количине новца који је Јанко Бајић дао у царску касу, породица је добила племићку титулу. Породица Бајић дала је лекаре, психологе, правнике… сви су они и данас утицајни и знани људи за одређене области којом се баве.

Грб породице Бајић

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име