Урнебесно: Одговор цара Душана папи Иноћентију VI и целом Ватикану на писмо за Бадњи дан, методом “сваком по заслузи”

На Фејсбук страници популарне енциклопедије “Квизопедија”, аутора Аца Брајковића, у издању издавачке куће Клет, подељена је занимљива анегдота о српском цару Душану Силном која се, према предању, догодила управо на Бадњи дан далеке 1354. године. Хумор је заснован на несвакидашњем потезу српског цара приликом посете једног од папиних изасланика српском двору, о чему сведочи и званични извештај који се и данас чува у Ватикану.

На Бадњи дан 24. децембра 1354. године папа Иноћентије VI послао је писмо цару Душану Силном, изражавајући пре свега жељу да га, заједно са његовим народом, што пре види међу верницима Католичке цркве.

Народ у Душановој држави, нарочито у неким њеним крајевима, много је пропатио од Турака и стога папа напомиње да је с радошћу примио цареву молбу да га именује за капетана хришћанске војске у рату против неверника. Кад се све буде завршило, Стефан Душан ће, према папиним речима, моћи да срећно и безбрижно живи, утолико срећнији што ће га штитити папска курија и католичка вера.

Папа је као легате упутио људе врло учене и на гласу које је српски цар требало да лепо угости и да саслуша. Мисију у Србији папа Иноћентије VI поверио је Французу Петру Томи. Претпоставља се да је папског легата српски цар примио у Крупиштима на обали Брегалнице, месту у којем је Стефан Душан боравио у пролеће-лето 1355. године. О бoравку Петра Томе на двору Стефана Душана, као и о свему што га је тамо снашло, постоји извештај Филипа Мезијера, његовог биографа и можда пратиоца на путу у Србију.

Према том извештају, боравак Петра Томе на српском двору није био ни мало пријатан. Већ при описивању првог сусрета са српским царем, Филип Мезијер констатује да је Стефан Душан био крупнији од многих људи свога времена и страшног изгледа. Петру Томи је предочено да је у Србији обичај да онај ко приступа цару треба пре поздрава да целива цареву ногу, а уколико тако не поступи, изложиће се великој опасности, чак можда и добијању строге казне.

Упркос таквим упозорењима, Петар Тома је стао пред Стефана Душана без уобичајеног целивања његове ноге, што је цара изнервиралo да га је крајње охоло и хладно примио. Мисија Петра Томе није постигла очекиване резултате, а у Ватикану постоји и оригиналан извештај о том сусрету са папским легатом кога је цар Душан Силни отерао у “трес вулвес матрес”! (у три п* материне!”)