Ovih dana obeležava se tačno 100 godina od proboja Solunskog fronta, koji se slavi kao jedna od najvećih pobeda u istoriji srpskog naroda.
Za poslednjeg živog simbola Prvog svetskog rata, čuvara vojničkog groblja u Solunu, čika Đorđa ova godišnjica bila je od posebne važnosti.
Čika Đorđe, 91-godišnji deka već više decenija brine o uređenju grobnica poginulih boraca sa kojima je provodio vreme sve do njihove smrti.
Dužnost čuvara groblja čika Đorđe je preuzeo od svog oca, a porodična tradicija čuvara srpskog groblja, nažalost neće biti nastavljena, jer Đorđe nema muškog naslednika. Ipak, jedna želja ostvarila se ovom divnom čoveku, koji svakodnevno ispraća i dočekuje posetioce i pretke junaka koji su dali život za otadžbinu – da dočeka stogodišnjicu proboja Solunskog fronta.
“Nisam puno toga u životu želeo, moj svet je bio mali i sveden na ovo ovde, ali eto – to želim. Kažu da je sreća samo drugo ime za Boga, pa neka me on za tu želju pogleda.”
Na Zejtinliku leži oko osam hiljada srpskih duša, a Đorđe svakom od njih zna broj i mesto. Ime, prezime i korene… Mnogima od njih nikada niko nije došao na grob i zapalio sveću, čuo priču o stradanju i junaštvu srpske vojske. Ipak, Đorđe ih i dalje iščekuje i recituje dobro poznate stihove.
