U Goroviču kod Topole, u staroj crkvi despota Stefana Lazarevića, posvećenoj Hristovom preobraženju, kršten je Karađorđe. Meštani veruju da se u tom hramu, sa ustanicima, pričestio pred prvu srpsku bunu.
Na dovratnicima, u kamenu, uklesani su prizori ratnika u borbi, simboli i pečati Nemanjića. U hramu, oltar u kamenu, nekoliko nedogorelih sveća, ikone, vino.
Ostavljaju ih meštani koji veruju da je tu Karađorđe kršten i da se ustanicima pričestio neposredno pred prvu srpsku bunu. Znaju, i čija je ovo zadužbina, ali ne i zašto je zapuštena:
“Naši meštani iz ovog sela nemaju dovoljno para da mi ovo skupimo, da izgradimo svoju crkvu, da je popravimo, ali bi nam dobro došla državna pomoć.”
Pre više od veka, 1905. godine Gorovičani i meštani okolnih sela pokušali su da obnove hram, ali su ih ratovi u tome omeli. Pitanje obnove ponovo je u pokrenuto 1970. godine i godinu kasnije obavljeni su konzervatorski radovi.
“Ministarstvo je dalo novac za probne radove, u stvari da vidimo statičku stabilnost crkve i da izradimo projekat, pa se nadamo u nekim fazama ove godine”, objašnjava za RTS Marko Grković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Kragujevcu.
“Sledeće ćemo dobiti pare za dalju konzervaciju da bismo sačuvali taj objekat.”
U međuvremenu meštani su u porti sahranjivali svoje umrle, podizali im spomenike, što i danas čine. Nastalo je novo groblje pored vekovima stare crkve.
“Popunili smo ga, što ne bi trebalo”, kaže Miroljub Marković, direktor Kulturnog centra u Topoli. “Postoji drugo groblje, ali znate kako je, nekoga vuče neko koga ima tu, možda mu je bliže, zgodnije, smatra da je to mesto sveto, i onda smo došli u ovu situaciju kakva je nažalost danas.”
Zadužbina despota Stefana jedna je od najstarijih crkava u Šumadiji i jedna od najvećih tog doba, a potpuna obnova i rekonstrukcija, koštala bi, kako procenjuju stručnjaci, više od milion evra.
RTS
