Место које чува тајну о брату Марка Краљевића: Црква Светог Николе Чудотворца украс мионичког краја

0
3728

На живописним обронцима планине Маљен, смештено је ушушкано мало планинско село Крчмар, кроз које протиче истоимена река.

Ово место је изузетно плодно и богато шумом. Подножје села је улепшано лиснатим дрвећем, док су на врховима маљенксих висова четинари.

Село Крчмар, поред прелепих природних пејзажа, додатно краси стара црква посвећена Светом Николи Чудотворцу. Она се први пут у литератури помиње 1736. године као манастир који је обновљен. Мештани овог села са поносом истичу да је приликом једне од обнова ове цркве пронађен узидани скаркогаф великог јунака Андрије, рођеног брата Марка Краљевића, и да је изнова узидан, након што је тадашњи прота цркве одржао парастос. Као и многе цркве овог краја, и ова је за време Кочине крајине 1788. године била спаљена. Данашња грађевина свој коначан изглед  добила је 1793. године, када је храму додато кубе. Ктитори ових великих и значајних радова на грађевини били су чланови породице Грбовић, браћа Никола и Милован, познате војводе из Првог српског устанка. У куполи је сачуван живопис који је 1802. године насликао Петар Николајевић – Молер.

Pročitajte i  Општина Мионица покренула акцију „Дрво генерације“: У плану садња око 1300 садница

Црква Светог Николе Чудотворца се налази на списку споменика културе који за нашу земљу имају велики значај.

Уживајте у прелепој народној епској песми, која је доказ да је Марко Краљевић имао брата Андрију:

Краљевић Марко и брат му Андрија

  Седе Марко вечерати с мајком

  Бела леба и рујнога вина,

  Па беседи Краљевићу Марко,

  “Ој старице, моја мила мајко,

  “Зашт’ ми ниси брата породила,

  “Јел’ млађега, јели старијега,

  “Да се имам чиме заклињати.

  “Кад ја пођем међу дружиницом,

  “Заклињем се коњем и оружјем:

  “Шарцу коњу грива опаднула,

   А оружје светло посукнуло.

   Сузе рони мила стара мајка,

   Па беседи Краљевићу Марку:

   “Ао Марко, моје чедо драго,

   “Мајка ти је чедо породила

   “Није млађег већ је старијега,

   “Име му је Краљевић Андрија,

    “Ал’ су њега заробили Турци

    “Јоште малог у повоју златном.”

     Беседи јој Краљевићу Марко:

     “Ој старице, моја мила мајко,

     “Меси, мајко, бијеле колаче,

      “Да ја идем у турску ордију

      “И потражим браца рођенога.”

       Уста мајка радо и весело,

       Па умеси бијеле колаче.

       Оде Марко у турску ордију

       Да он тражи брата рођенога.

       Кад је био у турској ордији

      Турски клече, српски бога моли.

      Беседе му Турци јањичари:

     “Ој Бога ти, незнана делијо,

     “Ил’ си јунак из земље далеке,

     “Или си се скоро потурчио?”

      Ал’ беседи Краљевићу Марко:

   “Нисам јунак из земље далеке,

   “Него сам се скоро потурчио,

  “Већ имате л’ каквога јунака

  “Који може са мном пити вина

  “С отом купом од дванаест ока.”

   Њему веле Турци јањичари:

  “Ми имамо такога јунака,

  “Који може с тобом пити вина,

   “Име му је Краљевић Андрија.”

   Ал’ беседи Краљевићу Марко:

  “Ди је шатор Краљевић-Андрије?”

   Беседе му Турци јањичари:

  “Ласно ти је шатор познавати,

  “Шатор му је од зелане свиле,

  “А катарка од сувога злата,

 “И елћени од сребра ковани.”

  Прође Марко кроз турску ордију,

  Нађе шатор Краљевић-Андрије,

  И он седи рујно пије вино,

  Вино служи Туркињица млада,

  Туркињица љуба Андријина.

  Кад ушета Краљевићу Марко

  Под шатора Краљевић-Андрије,

  И он седе рујно пити вино

  С отом купом од дванаест ока.

   Када су се понапили вина,

   Беседи му Краљевићу Марко:

   “Ој Андрија, мој рођени брајко,

   “Или си се у благу понео,

   “Или мене не мош познавати?”

    Њему вели Краљевић Андрија:

   “Ао Марко, мој рођени брајко,

    “Ја се нисам у благу понео,

    “И ја тебе могу познавати,

    “Али не смем од клети Турака,

    “Јел ј’ у мене љуба Туркињица,

    “Издаће нас Турком јаничаром,

    “Оба ћемо изгубити главе.

    “Већ почекај, Краљевићу Марко,

    “Док не буде вече по вечери,

    “Док не поспе Турци јаничари,

    “И не заспи моја љуба верна,

    “Ја ћ’ узети млого силно благо,

   “Да идемо нашем белом двору,

   “Да ранимо нашу стару мајку,

    “Да ранимо и да саранимо”..

 

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име