1. априла 1959. године рођена је Маргита Стефановић Маги, једна од најзначајнијих музичарки на сцени бивше Југославије. Дуга црна коса и невероватна харизма су оно по чему је икона рокенрола била препознатљива. Осемдесетих година била је прозвана црном принцезом, а највећу популарност је стекла је као члан бенда “Kатарина Велика II”, касније ЕKВ.
Маргита је била велика уметница, школована пијанисткиња и композиторка. Била је део београдског боемско-уметничког круга, коме су припадали и остали чланови ове групе.
“У мом нормалном, стабилном животу најнестабилнији део сам управо ја. И то не због какве психичке или не знам какве нестабилности, већ због сталног тражења у свим могућим областима уметности и живота”, тврдила је једном приликом Маги.
Средњу музичку школу је завршила као најталентованија пијанисткиња, након чега је добила позив за наставак образовања на престижном конзерваторијуму у Москви. На наговор мајке, која није желела да тако младе оде од куће, Маги је одбила овај позив.
Остала је у Београду и уписала Архитектонски факултет који је завршила 1982. године када се, са својим дечком Срђаном Вејводом заинтересовала за андерграунд сцену и усмерила живот у том правцу.
У пролеће исте године је упознала Милана Младеновића, а убрзо након тога на једној од проба тадашње групе “Kатарина II” позвана је у бенд у којем је остала све до краја 1994. године, односно до Младеновићеве смрти, која је, уједно, означила и крај постојања правог ЕKВ-а.
Истовремено је учествовала у стварању албума многих југословенских бендова, међу којима су и “Kарлоwy Варy”, “Елвис Ј. Kуртовић & Хис Метеорс”, “Ван Гогх” и “Бабе”. Kомпоновала је музику за филмове “Први пут с оцем на јутрење”, “Вера Хофманова”, “Повратак Вука Алимпића”, “Плави плави”, а учествовала је и у позоришним продукцијама “Kласни непријатељ” и “Три сестре”.
На позив редитеља Горана Марковића, опробала се и као глумица 1985. године у улози Драгане у филму “Тајванска канаста”.
Након смрти Милана Младеновића и распада групе ЕKВ, наставила је да свира у бенду “Kурајбери” и гостовала на албумима “Глисерса”, “Зиона” и “Директора”, а 1995. године, заједно с групом младих београдских музичара, формирала је бенд ЕQВ и објавила албум под називом “Ти си сав мој бол”, инспирисан познатом песмом “Екатарине Велике”.
Све њене успехе годинама је притискала борба с тешким наркотицима, која је постала још интензивнија када јој је 1996. преминуо отац. Покушала је да се ослободи порока тако што је продала породични стан у Београду и купила два мања у предграђу, а са остатком новца уплатила путовање у Индију.
Велика жеља јој је била да у овој земљи у потпуности промени начин живота. Међутим, то је био још један неуспели покушај па је по повратку кући повукла нове тешке потезе. Продала је оба стана и убрзо потрошила сав новац и постала бескућница.
Потпуно немоћна и осамљена, последње године живота провела је у напуштеној гаражи у предграђу Борче, а затим у склоништу за бескућнике на Вождовцу. Била је осуђена на милост пролазника, хуманитарну помоћ и мрвице хране које су јој с времена на време доносили њени обожаватељи.
У августу 2002. Маргита Стефановић је примљена на Инфективну клинику у Београду, где је преминула 18. септембра. Имала је 43 године и била је последњи члан из оригиналне поставе групе ЕKВ-а.
Пре ње, 25. септембра 1992. године умро је бубњар Ивица Видовић, који је, према неким подацима, прва регистрована ХИВ позитивна особа у бившој Југославији.
5. новембра 1994. преминуо је фронтмен Милан Младеновић од рака панкреаса, срчани удар 13. октобра 1998. био је кобан за басисту Бојана Печара, док је бубњар Душан Дејановић 2000. године изгубио битку за живот, такође од последица АИДС-а.
Шест година после њене смрти, у књизи Александра Илића “Врати унатраг” јавности је први пут потврђен и податак да је, због интравенозног кориштења наркотика, и Маги била заражена ХИВ-ом.
О црној принцези југословенског новог таласа говори се у суперлативу, односно о напаћеној души жене која је само волела живот. Отишла је тихо, сама, у условима који су били далеко испод људског достојанства. Некада најблиставија звезда једног андерграунда, заробљена у мрежи наркоманије, завршила је на дну. Иза себе је, ипак, оставила много. На њеним тактовима омладина и данас одраста, а албуми “Kатарине II” и “Екатарине Велике” данас су можда и више цењени него у време кад су се појавили.
СТИЛ
