Познате су нам речи црногорске химне “Ој свијетла мајска зоро”, међутим, мало ко у Србији зна да је ова песма изворно српска. Доказ за то су и речи попут “јунаштва свијетла зора”, а помињао се и “српски род”. Црногорци су је, за потребе химне, прекројили и данас се пева о “свијетлој мајској зори” и нигде више у њој нема “српског рода”.
Наиме, давне 1863. године на једној београдској позорници први пут је изведена песма “Ој јунаштва свијетла зоро”, и то у склопу јуначке игре у три дела с певањем по имену “Бој на Грахову или крвна освета у Црној Гори”.
Како је Музиколошки институт САНУ објавио у свом зборнику научних радова 1995. године, оригинални текст песме из 1963. је гласио:
“Ој, јунаштва свијетла зоро ој!
Мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима ој!
Разби сила душманима.
Једина си за слободу ој!
Ти остала српском роду.
Дат’ ће Бог и света Мати ој!
Да се једном све поврати.
Аутор стихова није познат, нити је ово дело штампано, али су ипак пуком срећом стихови прибележени и запамћени.
1888. године ова песма ушла је и међу Црногорце и постала, чак, део обавезног наставног плана и програма у школама.
Међутим, пре Другог светског рата оформљено Црногорско државно вијеће 1937. године одлучило је да речи ове песме буду прерађене.
Прва строфа у новој верзији изгледала је овако:
“Вјечна наша Црна Горо,
Твој Ловћен је цар Јадрана,
Ка сељака твојих ђела,
Кад су чија опјевана?”
Током Другог светског рата химна је имала и партизанску верзију:
“Ој свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Листај горо, цвјетај цвијеће
Црна Гора у бој креће
Црна Гора у бој креће
Без побједе доћи неће/Робовати више неће.”
Затим је, након Другог светског рата дошла и нова промена, која је данас званична химна Црне Горе:
“Ој свијетла мајска зоро
Мајко наша Црна Горо
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења.
Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.
Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Биће горда, биће славна
Домовина наша мила.
Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити океану,
Да је вјечна Црна Гора.”
У Србији често се може чути и ова верзија, ваљда, направљена у инат онима који су српско име избацили из изворног текста:
“Ој свијетла мајска зоро,
Мајко наша Црна Горо,
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења
Ловћен нам је олтар свети,
У њега смо сви заклети.
На Ловћену Његош спава
Најмудрија српска глава.
Ловћен красе Петровићи
А Косово Обилићи.
Ловћен краси гроб Његошев
А Косово гроб Милошев.
Дурмиторе, је л’ ти жао
Што се Ловћен опјевао?
Не, нека га, нек’ се пјева
Заслуга је Његошева.”
Опанак, Телеграф
