Sveti Dimitrije, osim što je za života štitio hrišćane i sam stradao u njihovom progonu, nastavio je da bdi nad hrišćanskim rodom, čuva njihove gradove i pomaže bolesne i nemoćne koji se klanjaju njegovim moštima. Dokaz njegove isceliteljske moći upravo su čuda ovog svetitelja. Prenosimo vam 3 svedočanstva o čudima sv. Dimitrija:
ČUDO SVETOG DIMITRIJA NA SLEPOM ČOVEKU
Jedan čovek iz Soluna otišavši u Konstantinopolj, teško se razboleo. Oslepeo je i tako lutao gradom saplićući se i tražeći izlečenje. Setio se svetog velikomučenika Dimitrija i plakao je noć i dan govoreći: “Eh, kad bih sada bio u svom zavičaju Solunu pa da zamolim svetitelja da me izleči!“
Noću, u snu, javio mu se svetitelj i rekao:
„Zašto si čoveče maloveran pa misliš da samo u svoj zavičaj mogu da dođem kada me prizivaju? Ne, nego i tamo i svuda stižem gde me prizivaju. Ustani i idi u Bogorodičinu crkvu (svetitelj mu je objasnio i tačno mesto gde se ona nalazi) tamo ćeš me naći, otkriću ti se i odmah ćeš videti svetlost.“
Čovek se probudio, našao crkvu Presvete Bogorodice i pitao ljude gde je naslikan sveti velikomučenik Dimitrije, a kada su mu rekli gde je njegova sveta ikona pao je ispred nje i kvaseći suzama zemlju govorio: „Neću prestati, svetitelju Božiji, da se valjam ispred tvoje svete ikone dok ne izlečiš moje oči da vidim tvoj sveti izgled i dostojanstvo.“
Bila je noć, mučenik je došao kod slepca i polako mu prstima otvorio oči. Zatim je sveti Dimitrije pritisnuo njegove oči jako, tako da su ga zabolele i slepi čovek se probudio uplašen, podigao je oči ka ikoni svetitelja i rekao: „Vidim te mučeniče Hristov, vidim tvoju čudesnu, divnu ikonu i zahvaljujem ti se velikomučeniče Dimitrije jer si oslobodio moje oči od suza i noge moje od saplitanja.“
Tako se ovaj čovek izlečio uz pomoć svetitelja i svi koji su ga videli divili su se ovom čudu.
MOŠTI SVETITELJA I CAR JUSTINIJAN
Veliki car Justinijan kada je gradio hram svete Sofije u Konstantinopolju, hteo je da ima i mošti svetog Dimitrija zajedno sa ostalim moštima koje su se tu nalazile.
Poslao je ljude od poverenja u Solun da kopaju svetiteljev grob dok ne nađu njegovo telo, zatim da odseku jedan deo i donesu u Konstantinopolj. Carevi ljudi su stigli sa njegovim darovima za svetitelja, odlučni i spremni za preuzimanje svetih moštiju. Solunjani su odgovorili: „Mi se ne usuđujemo da tako nešto učinimo, ali vi ako se usuđujete ovde je grob.“
Počeli su da kopaju grob i kada su skoro dospeli do njega, desilo se čudo. Veliki plamen izašao je odande tako da su zamalo izgoreli i začuo se glas koji je rekao: „Dalje ne kopajte.“
Čim su videli ovo čudo, carevi ljudi su pali licem na zemlju i molili su svetitelja da ne izgore. Posle dužeg vremena ustali su, uzeli samo zemlju sa groba svetitelja, odneli je caru i ispričali neobično čudo koje se desilo.
SVETI DIMITRIJE LEČI OD GUBE
U mestu Avlona živeo je neki velikaš Marjanos…
Taj čovek se teško razboleo i svakog sata očekivalo se da će umreti. Mnogi lekari su ga posetili, ali nijedan nije mogao da ga izleči. Bolovao je od gube i od njega se širio smrad. Jedne noći javio mu se sveti Dimitrije i rekao: „Čoveče, zašto se mučiš i trošiš novac uzaludno? Ti drugačije ne možeš da se izlečiš, nego dođi u Solun i padni ispred moga groba sa verom i tada ćeš videti moć Božiju.“
Velikaš Marjanos je otišao na grob svetitelja. U toku noći ponovo ga je video i učinilo mu se kao da je svetac uzeo ulje iz kandila, pomazao ga i on je odmah od toga pomazanja ozdravio.
