У флори Фрушке горе је присутно око 1500 врста, са преко 40 биљака заштићених као строгозаштићене и заштићене врсте Србије. Из групе реликтних врста издвајају се терцијерни реликти: ловорасти јеремичак, кадивка, звончић, пљевика, а од ксеротермних реликата степе, панонских ендема и субендема: татарско зеље, велика саса, гороцвет, бабалушка и др. Посебно обележје флоре употпуњује преко 30 врста орхидеја, од којих је 18 међународног значаја. Фрушка гора је од 2005. године уврштена у међународна ботаничка значајна подручја Централне и Источне Европе (ИПА).

Једна од најлековитијих врста са Фрушке горе свакако је иђирот. У народу је познат и као темишварка, водени божур, татарско зеље, а расте већином у барама, мочварама и на обалама мирних вода. Корен му је дугачак до једног метра, дебљине палца, а има горак зачински укус. На средини пљоснате стабљике налазе се купасти клипови зелене до смеђе-жуте боје. Поданак лежи на дугом хоризонталном корену и врло је разгранат те из њега расту дуги копљасти листови.

Pročitajte i  Владета Јеротић објаснио како спречити настанак болести: У једној реченици открио како да годинама будемо здрави

Ова лековита ароматична биљка цветa од маја до августа. У пролеће или касну јесен сабиремо поданак. Њега је потребно добро испрати, пререзати и осушити. Тако обрађен, иђирот се спрема на суво место.

Има обиље витамина Ц па је добар против прехладе, грипа и снижава температуру. Садржи и јод који побољшава концентрацију и памћење, регулише рад штитне жледе. Због умирујућег дејства користи се код напетости, од иђирота се прав и течности за испирање јер освежава дах и спречава упалу десни.

Народни лекари саветују да његов корен треба узимати код опште слабости организма, надутости желуца и црева, као и грчева. Помаже и у активирању тромог желуца и црева, као и код обољења жлезда и гихта. Корен иђирота лечи и друге болести желуца и црева, ма колико биле упорне и злоћудне, тврде добри познаваоци.

Pročitajte i  Београд је имао 78 градоначелника, али ниједан није био КАО ОН! Имао је НАЈКРАЋИ МАНДАТ У ИСТОРИЈИ, а цео случај до данас остао јединствен

Осушен корен полако сажвакан помаже код одвикавања од пушења. Сув корен се полако жваће, а састојци у њему код пушача сузбијају жељу за цигаретама. Најбољи ефекат се постиже ако се жваће 10 до 15 комадића сивог корена иђирота.

Изразито мршави људи треба да пију чај од иђирота јер отвара апетит, а и добро је средство за чишћење организма.

За желудац и црева најбоље је у чашу хладне воде ставити равну кашичицу корена да преноћи, а ујутру садржај мало загрејати, затим процедити, па као чај пити по један гутљај пре и после сваког оброка. Дневно више од шест гутљаја не сме да се попије. Корен иђирота може да се спреми и у виду сока тако што се свеж пажљиво очисти, а затим још док је влажан исцеди у соковнику.

Ипак, са иђиротом би требало бити опрезан због уља азарона, а чај се не препоручује трудницама ни особама са гастритисом.

Pročitajte i  Беле бајадере са кокосом: Незаобилазни ситни колач који сви ОДМАХ ПОЈЕДУ!

Због пријатног мириса који подсећа на цимет, иђирот се користи и за справљање скупог етарског уља за козметику и парфеме. Облози припремљени са прахом од иђирота и јаком ракијом лозовачом, користе се код разних чирева, гихта и костобоље.

Може да се справља и купка тако што се 200 грама корена иђирота остави да преноћи у пет литара хладне воде. Следећег дана цео садржај се загрева до кључања, затим остави да одстоји, и на крају дода води за купање.

Ароматичан и лековит иђирот (Acorus salamis) стари Кинези су назвали “онај који продужава живот”, обилато је коришћен и у старом Риму и Грчкој, од њега су правили балзаме за негу лица и тела и лечили органе за варење. По открићу Америке, пренет је на нови континент где су га Индијанци масовно узгајали.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име