U Beogradu na Zvezdari, u pravoslavnom hramu Svetog velikomučenika kneza Lazara, nalazi se čudotvorna ikona Svetog velikomučenika Mine.
„Ikona je nečujno došla, tako da se ni do danas pouzdano ne zna kada i kako je dospela u ovaj hram, ali kakko je vreme odmicalo, tako se glas o njoj sve više širio. Tako biva i danas.
Ikona se objavljuje svojim čudotvronim dejstvom“, piše u knjizi Čuda Svetog Mine u Beogradu, autora Jovana Janjića. Prema njegovim navodima u ovoj knjizi, pred ovom ikonom „nebrojeno mnogo ljudskih duša je našlo utehu, isceljenje i put do onoga što čista srca žele“.
Sveti Mina bio je po zanimanju vojnik, misirskog porekla. Kao istinski hrišćanin, naspustio je vojsku i otišao u planinu. Nakon nekog vremena Sveti Mina se spustio u grad – Katuaniju i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Knez tog grada Piros kada je čuo Minine reči naredi da ga stave na velike muke. Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili vatrom, i na kraju ga posekli mačem.
Njegovo telo je bačeno u oganj, ali su neke delove spasili hrišćani. Nad njegovim moštima u Aleksandriji je sagrađena crkva. Upokojio se oko 304. godine. Prema verovanju, Sveti Mina pomaže onima koji su u nevolji, zato je i čudotvorac.
Predanje kaže da se više puta javljao kao ratnik na konju i pomagao vernima, a kažnjavao neverne. Jedan doktor svedočio je tokom operacije upravo čudu zahvaljujući ikoni Svetog Mine.
„Ostalo je možda još tri, četiri poteza do izvlačenja tri i po metara izumrlog creva, kad … nešto mi je blesnulo u glavi i prokazalo da ću ako tim putem nastavim, što se hirurški apsolutno nametalo kao nužno, preseći krvne sudove koji hrane preostali zdravi deo creva.
Tada života za pacijenta više ne bi bilo, jer ne bi ostalo više zdravog creva da mogu da ih sastavim. Gledao sam zapanjeno do čega je u dva, tri poteza moglo da dođe, da dete odvedem u neminovnu smrt.
Presrećan sam bio, što mi se to „veliko saznanje“ javilo i što sam stao ne načinivši pogubno delo koje više ni jedna medicina ne bi mogla da popravi. U toj situaciji i stresu nisam pomislio na Boga, to je došlo kasnije. Posle završene operacije, otišao sam kod načelnika u sobu koji me je i dalje tu čekao. U sobi su bile majka i tetka devojčice.
Sa sjajem u očima od suza, ponovo mi zahvališe uz priču da su njih dve, tokom operacije bile u Crkvi Svetog Velikomučenika Lazara, blizu bolnice, i da su se pred ikonom Čudotvornog Svetog Mine molile za moje ruke i uspeh operacije“, ispričao je doktor.
(Izvor: Kurir.rs)
